Nulta stopa poreza na dobit

Uprava za sprečavanje pranja novca, Devizni inspektorat i Poreska uprava narednih dana treba da provere ove navode, da se konačno utvrdi zašto podaci Stejt departmenta pokazuju da se radi o milijardama iznetih dolara, mada istovremeno Zavod za statistiku saopštava da je, na primer, prošlogodišnji uvoz sa Kipra bio vredan oko 40 miliona dolara. Konačno, treba ustanoviti da li je, kao što se tvrdi, veći deo ove razlike novac koji se prebacuje na kiparske račune radi plaćanja robe "koja u stvari potiče iz trećih zemalja", kao što je ruska nafta.

Obrazlažući prednosti poreskog raja na Kipru, koji je Meka za biznismene ne samo sa naših prostora, "Politikin" sagovornik, stručnjak za poreze, koji je insistirao na anonimnosti, kaže da je sasvim razumljivo što najveća imena srpskog biznisa posluju preko ovog ostrva. Tamo je stopa poreza na dobit ravna nuli. Nema je.

Of-šor kompanije

Na pitanje zašto najveći broj srpskih tajkuna, ali i biznismena iz ostatka sveta bira upravo Kipar kao poželjnu destinaciju za otvaranje of-šor kompanija i šta zapravo znači termin poreski raj, on objašnjava, da se pod tim podrazumeva poreski sistem jedne države (u celini, a češće u odnosu na pojedine oblike oporezivanja) koji ima povoljnije poreske stope ili druge uslove poslovanja vezane za oporezivanje. Najčešće se pri tom misli na oporezivanje preduzeća porezom na dobit.

S obzirom na to da u klasičnom smislu u ovim zemljama nema oporezivanja dobiti, to omogućava da se na razne načine "izveze" novac na račune te firme iz Srbije, a da se tamo te pare ne oporezuju, već da se na raznorazne načine podignu ili potroše za lične potrebe. Tehnologija rada preko of-šor firmi nije tajna. Dve su najčešće situacije kada se one koriste. Prva je da firma u Srbiji kupuje, fiktivno ili stvarno, izuzetno jeftinu robu na kojoj ostvaruje, fiktivno ili stvarno, veliku razliku u ceni. Umesto da takvu robu direktno uveze u Srbiju i na veliku razliku u ceni plati porez na dobit, ta roba odlazi papirološki u tu of-šor kompaniju. Tamo se "napumpa cena" i naravno ne plati porez na dobit, jer je stopa nula, a onda ta roba sa uvećanom cenom stiže kod nas i u toj fiktivnoj vrednosti predstavlja trošak – nabavnu vrednost robe.

Druga, jednostavnija, varijanta je da se od strane tih kompanija fakturišu, najčešće fiktivno, izvršene usluge što takođe predstavlja trošak domaće firme koji smanjuje pozitivni bilans, a samim tim i visinu poreza.

Poznato je da jedan takav "raj" postoji čak i u Americi. Sve se više priča da će i Crna Gora uskoro postati poreska meka. Na pitanje da li bi Srbija trebalo da joj se pridruži, postajući i sama poreski raj, sagovornik kaže "da to nije dobro". U takva mesta investitori ne dolaze da ulažu, već da "peru pare", a to nijednoj ozbiljnoj državi nije niti može biti dugoročni interes.

Srbija je država koja sa poreskog aspekta ima šta da "ponudi" investitorima. Njena stopa na dobit nije visoka – svega 10 odsto, a i radna snaga je jeftina što je, pored sigurnosti investiranja, možda najznačajnija okolnost. Sa tih 10 odsto poreza na dobit Srbija je najpovoljnija ne samo u regionu, već i u evropskim okvirima.

On se slaže da su porezi i političko pitanje, ali kod nas još nemaju takav značaj kao negde u svetu, gde zbog poreske politike i vlade padaju. Biće da je problem u našem oskudnom znanju o poreskim pitanjima i uopšte o poreskom sistemu. Naši ljudi, uglavnom, ne razumeju pojedine mere poreske politike i daju se vrlo lako zavarati nekim populističkim potezima, merama i izjavama koje pojedini ministri obilato koriste.

Na pitanje da li zbog svega navedenog Miroslav Mišković, vlasnik Delta kompanije, biznismeni Filip Cepter, Predrag Ranković, Bogoljub Karić, kao i većina bivših geneksovaca, koji su svoje poslove radili preko Kipra još u vreme Slobodana Miloševića, treba da budu okrivljeni jer su se tako obogatili pa se danas, recimo po podacima poljskog magazina "V prost", nalaze među najbogatijima u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, sagovornik kaže da samo zato što su izabrali Kipar ne mogu biti okrivljeni.

Prema podacima magazina "Ekonomist" i njihove publikacije "Top 300" srpskih preduzeća za 2005. godinu, najveća privatna kompanija, plasirana na trećem mestu, odmah posle NIS-a i EPS-a, Delta holding je u stopostotnom vlasništvu "Hemslejd" sa Kipra.

Život za vreme sankcija

Jedna naša bankarka, koja je takođe molila za anonimnost, kaže da smo mi od Kipra napravili "lošu destinaciju", a da je realna situacija na tom ostrvu sasvim drugačija. Banke iz Srbije, ističe naša sagovornica, koje su sredinom 90-ih prošlog veka poslovale sa nekom kiparskom bankom, imale su zadatak da novac koji položi neki klijent plasiraju tamo gde on to zahteva. Pre bilo kakve transakcije domaća banka je morala da ima overen papir o iznošenju tog novca iz Srbije.

Ona kao osnovno obrazloženje za ljude koji su u vreme Slobodana Miloševića iznosili pare na Kipar navodi dovijanje da se živi i radi za vreme sankcija, a ova ostrvska zemlja je bila odlično organizovana za takav posao. Tamo se širio of-šor biznis, ali ne samo za kompanije iz Srbije, već i drugih zemalja. Kuvajt koji je tada bio u ratu takođe je poslovao na Kipru.

Svako ko vodi velike poslove hoće što jeftinije da prođe, zato biznismeni iz celog sveta rade u zemljama gde su porezi najniži

Sama činjenica da je Stejt department došao do papira iz kojih je mogao da utvrdi koliko je para iz Srbije izneto na Kipar govori da se radi o finansijskom poslovanju, a ne o pranju para. Stoga o Kipru i ne možemo da govorimo kao o sivoj zoni. Jer, onaj ko pere novac gleda kako će da zametne svaki trag koji bi mogao da ga otkrije u ovim kriminalnim radnjama, kaže "Politikin" drugi sagovornik, uspešni poslovni čovek, koji je i sam bio na udaru javnosti za nikad dokazane poreske mahinacije.

Niske provizije i vrlo mali, simbolični porezi, ali i idealni uslovi za biznis, gde u toku jednog dana onaj ko otvara of-šor kompaniju dobija prostorije i opremu za rad, kadar koji se poslednjih godina sve više školuje u Americi, advokata i oditora koje se jedino i plaća tokom godine, onda je jasno zašto se radilo najviše s Kiprom.

Ono što je takođe važno jeste blizina ove zemlje Srbiji, avio-veze. To sve utiče da se posao još brže realizuje. Svi oni koji su poslovali s Turskom, arapskim zemljama, Rusijom radili su to upravo preko Kipra, jer im je to bilo ekonomski i vremenski najisplativije.

Imajući sva ova iskustva u vidu, ovaj poslovni čovek ističe da se pre može reći da su London i Njujork sive zone, nego Kipar ili Bahami. Kad je finansijsko poslovanje u pitanju, Kipar je svetlija zona i od Srbije, izričit je ovaj sagovornik. Mnogo je važnije pitanje zašto vlasti pojedincima koji rade ove finansijske poslove daju monopol u državi, nego što biznismeni preko of-šor kompanija gledaju da što jeftinije posluju.

--------------------------------------------------------------------------

Novac od prodaje Delta banke nije u izveštaju

Kako potvrđuje "Politikin" izvor iz Stejt departmenta transakcija kojom je Delta banka februara 2005. godine prodata italijanskoj banci Inteza za 277,5 miliona evra nije ušla u njihov izveštaj jer je ceo posao rađen preko računa na Kipru i Italiji. Naime, Delta banka je bila registrovana na Kipru, a ne u Srbiji, te su pare išle preko kiparskih računa.

Upravo je zato Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke, u više navrata javno postavljao pitanje da li je Miroslav Mišković, vlasnik Delte, platio porez Srbiji na osnovu ove transakcije u kojoj je postignuta cena čak tri puta veća od kapitala same banke.

Interesantno je da je iako je sve išlo preko kiparsko-italijanskih računa tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić prisustvovao prodaji Delta banke naglašavajući da je reč o najvećoj transakciji u srpskoj tranziciji.

Priznanje Mlađana Dinkića u Insajderu B92 da je istraga o tome kako je novac iznošen na Kipar prevazišlo njegove mogućnosti i da je zato odustao od cele stvari, ekonomisti ocenjuju samo kao "pranje ruku" i dobar izgovor.