Положај диже цену
Шта је то што има београдско "парче" Дунава, а немају га бугарске, румунске или мађарске воде? Зашто су струје ове велике европске реке донеле у српску престоницу позамашан број странаца, који су, непосредно пред приватизацију Југословенског речног бродарства, дошли да на лицу места процене пазар. Како се недавно чуло на Међународној конференцији директора дунавских бродарстава, која је прошле недеље одржана у Београду, аустријске, немачке, француске и руске фирме, али и неки домаћи бизнисмени, већ се налазе на листи заинтересованих купаца.
Према незваничним проценама, уједно и првим, вредност наше националне флоте процењена је на 30 до 50 милиона евра. Зоран Зечевић, директор саобраћаја у ЈРБ-у је, вештином трговца, као главну предност свог предузећа истакао географски положај.
– Пловидба је одавде, на коју год страну да се упутите, много краћа. Налазимо се тачно на пола пута између истока и запада. Наше комшије морају да прелазе много дужи пут – казао је Зечевић, додајући да Југословенско речно бродарство има дугу традицију и веома велики углед на Дунаву.
Зечевић је такође истакао да је пловидба на нашем делу реке безбедна, а да, без обзира на то што смо већ закорачили у 21. век, гусари, нажалост, нису део прошлости, већ на многим водама "веома активно раде".
– Као врло опасно подручје за пловидбу, на конференцији је истакнута Румунија. То је био проблем о коме се дуго ћутало... Још пре пет година упозоравао сам на то да се у Румунији бродови каменују, да пирати краду и отимају робу, нападају путнике. Нама се дешавало да чак путнике бацају са бродова у воду, међутим нико на то није реаговао. То више нико неће да "гура под тепих" и сада ће о румунском проблему бити обавештена и Дунавска комисија. Тако нешто се више никада неће прећуткивати – истакао је Зечевић, додајући да се нада да ће румунска влада решити овај проблем.
Странци су веома заинтересовани за наше флотне капацитете, које чине и 14 потискивача и два тегљача, самохотке, путнички бродови, пловеће радионице и чамци. Ово предузеће, које послује од 1947. године, данас има више од 600 запослених, и већ две године бележи позитиван биланс.
Годишње, како наводи Зечевић, Дунавом се превезе око 1,5 милиона тона робе из Србије. То значи да се месечно овом реком пребаци више од 100.000 тона робе. Једна од предности речног саобраћаја у односу на копнени, осим јевтинијег транспорта, јесте и брзина. Како наводи Зечевић, бродови су раније споро путовали, а сада овакву врсту саобраћаја одликује изузетна брзина. За разлику од камиона који се задржавају на границама, код оваквог транспорта робе тога нема.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
