У Србији сиромашно 485.000 људи

Подаци Уједињених нација указују да свакодневно гладује око 815 милиона људи (међу којима и 300 милиона деце) или сваки седми становник планете. Од последица глади, болести и неодговарајуће исхране, дневно умре чак 24.000 људи.

С циљем да се промени ова статистика поражавајућа по читаво човечанство, 17. октобар у читавом свету се обележава као Међународни дан борбе против глади.

Иако званичне државне институције и даље баратају податком да у нашој земљи 10,5 одсто грађана или сваки десети становник, живи на граници сиромаштва, државни секретар у области социјалне политике Весна Пиперски-Туцаков изјавила је јуче да је у Србији смањен број сиромашних са 800.000, колико их је било 2002. године, на 485.000.

Према подацима Републичког завода за статистику за 2005. годину, у укупном броју сиромашних, петина су запослени и то најчешће радници са нижом квалификацијом, четвртина су незапослени, док пензионери чине 30 одсто сиромашних.

Сиромаштво, поред недовољних прихода за задовољење животних потреба, подразумева и немогућност запошљавања, неодговарајуће стамбене услове и неадекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама.

Према наводима Тима потпредседника Владе Србије за имплементацију Стратегије за смањење сиромаштва, у поређењу са земљама у региону, сиромаштво у Србији приближно је као у Румунији, мање него у Албанији, а веће него у Бугарској и Пољској.

Сиромашни су углавном грађани са ниским нивоом образовања (без основне школе), незапослени, стари (преко 65 година), деца, као и домаћинства са пет и више чланова.

Посматрано према саставу домаћинства, сиромаштво је најизразитије међу једночланим и двочланим старачким домаћинствима, код којих је ризик сиромаштва био за скоро две трећине већи од просека популације, нарочито у руралним подручјима.

Сиромаштво у Србији је рурални феномен (као у већини земаља у транзицији) пре свега због бржег раста реалних зарада и пензија, које чине доминантан извор прихода становништва у урбаним срединама.

Регион са највећим уделом сиромашних јесте југоисточна Србија, нарочито рурална подручја која су двоструко више изложена ризику сиромаштва у односу на просек целе популације.

Најугроженије групе су избеглице – чак 25 одсто те популације живи испод линије сиромаштва, затим Роми, код којих је стопа незапослености четири пута већа него код осталих, особе са инвалидитетом и жене које због нижих квалификација и краћег радног стажа у просеку имају 15 одсто нижу зараду од мушкараца.

Највећи ризик сиромаштва је код старих жена на селу, самохраних мајки, домаћица, Ромкиња, избеглица, необразованих и незапослених жена, болесних и жена са инвалидитетом, као и жена жртава насиља.

Организације Црвеног крста ће поводом Дана борбе против глади водити у својим срединама сабирне акције хране, да би се "појачао" оброк у народним кухињама. Биће организовани ручкови потенцијалних донатора и јавних личности с корисницима помоћи у програму народних кухиња, као и предавања и трибине са темом здраве исхране и борбе против глади.

Црвени крст Србије је до сада кроз програм народних кухиња, који се реализовао у 58 општина, уз помоћ Владе Републике Србије, Црвеног крста Норвешке и локалних самоуправа, обухватио 18.750 корисника.

У периоду од 1. марта до 31. јуна ове године Црвени крст Србије је дистрибуирао 1.311.294 топла оброка најсиромашнијим грађанима Србије.

То је било довољно за по један топли оброк дневно шест дана у недељи.