Кајмак креће у свет

Изгледа да ће домаћице, које на селу производе кајмак, ускоро добити конкуренцију. Давнашњи сан Војина Старчевића, директора "Полимарка", да овај традиционални српски производ извози у свет, како ствари стоје, веома брзо би могао да постане реалност. У Раковици, на месту где се некада налазила ова фабрика кечапа, мајонеза и сенфа, за неколико недеља биће отворена млекара. Реч је о инвестицији вредној два милиона евра која ће отворити тридесетак радних места, са капацитетом од око 15 тона млека дневно. Тако ће "Полимарк" свом производном асортиману додати и потпуно другачије производе, а осим нове фабрике у Земун пољу, радиће на још једној локацији.

– Наше амбиције су за почетак мале. Циљ нам је само београдско тржиште. Конкуренција у млекарској индустрији је жестока, и ми засад немамо намеру да се такмичимо са другима. Како буду расле потребе потрошача, тако ћемо и ми ширити своје амбиције, али и производне капацитете. Засад је то само 15 тона млека дневно. Читава ова прича је увертира за производњу кајмака. Међутим, не можете целокупну количину млека трошити само на један производ, већ ту имате и неке "остатке".

● Производња у новој млекари управо почиње од тих "остатака"? Са кајмаком крећете мало касније?

– Још нисмо у потпуности овладали технологијом производње. Око 80 одсто посла смо завршили. Охрабрујуће је то што смо добили производ који је стандардизован и микробиолошки исправан. Остало је само да се позабавимо економичношћу производње кајмака. У међувремену смо размишљали шта бисмо још, уз кајмак, могли да направимо, па ће тако ускоро кренути производња јогурта, павлаке, крем сирева. Са маргаринима смо већ почели.

● Европа акценат ставља на здраву храну. Како мислите да извозите кајмак, који је по природи намирница пуна холестерола?

– Истина је да се Запад сада окреће медитеранском начину исхране, а да у кајмаку има пуно животињске масти која је нездрава. Међутим, човекова исхрана мора бити избалансирана, уосталом и прва намирница са којом се човек среће је млеко. А и у кајмаку, баш као и у млеку, има млечних масти. Такође је чињеница да у свету постоји на хиљаде врста сирева који су по природи врло слични кајмаку. Трговачки извештаји чак кажу да потрошња таквих производа расте.

Ипак, највећи проблем, када је реч о извозу хране на Запад, јесте управо испуњење неких стандарда квалитета, а домаћа прехрамбена индустрија још кубури са тим.

● Хоће ли те проблеме отклонити нови Закон о храни који је у припреми?

– Најважније је да неко може потрошачима да гарантује да ће сви производи који се налазе на полицама бити безбедни. Овај закон директно се тиче здравља наших купаца, а стандардизација хране њиме ће постати обавеза произвођача. Млеко је специфична намирница и захтева посебну бригу, краве не знају за празнике и нерадне дане, оне сваки дан дају млеко.

● Где набављате сировине за производњу?

– Имамо уговор са једном војвођанском фармом коју ћемо редовно контролисати како би млеко увек било задовољавајућег квалитета.

Концентрат парадајза увозимо из Италије јер се показао као најбољи.

● Значи ли то да се ви не жалите на то да вам прецењен динар доноси губитке, јер се увозно-извозни трошкови "пеглају"?

Око 35 одсто наших производа извозимо. Углавном у бивше југословенске републике, али су нам циљ и Русија, земље бившег Совјетског Савеза и Европа. Наравно да бележимо нешто ниже извозне профите, али с обзиром на то да у Србији продамо чак 65 процената својих производа, онда нам то и не представља толики проблем. Нама као фирми више одговара минимални профит на извозу и истовремено стабилан курс који обезбеђује стабилне услове привређивања у земљи.

--------------------------------------------------------------------------

Почели у 10 квадрата

● Како је "Полимарк", од малог произвођача кечапа који је 1992. године почео у просторији од 10 квадрата, постао тржишни лидер?

– Данас ми држимо чак 70 одсто тржишта кечапа. Али и на почетку – ми смо били лидери, јер кечап тада нико није правио. И кад смо у шерпи од 50 литара први пут замешали смесу, били смо први. Не могу да кажем да сам имао неку јасну визију развоја, више је то био сплет околности. Као дипломирани економиста радио сам до 1989. године у једној друштвеној фирми и чим су се створили законски услови за приватан бизнис ја сам отворио "Полимарк". У почетку сам се бавио продајом резервних делова за аутомобиле. Потом сам се окренуо трговини. Та мала радња коју сам држао омогућила ми је да упознам тржиште и видим шта ту фали. Између чоколаде, тестенине и кечапа, избор је пао на ово последње.