Сумњиве трансакције

Плаћање преко фирми које су регистроване на Кипру не мора да буде нелегално, али ако се роба из треће земље плаћа преко рачуна на Кипру онда је то сумњиво, објашњавају у америчкој амбасади у Београду. За недељу дана откако је објављен извештај Стејт департмента о прању новца у свету, у којем је поменуто и да је током 2005. више од милијарду долара из Србије отишло на кипарске рачуне, амбасада, кажу, није добила ниједан позив од надлежних органа наше земље.

"Србија је од 2000. године направила веома добар посао и велики напредак у испуњавању међународних стандарда за спречавање прања новца", тврди Марк Бошети, економски саветник амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду, али ипак додаје да је у пословању с Кипром сумњиво то што се за робу из Русије плаћа фирмама регистрованим на том острву (у 2005. већи део новца за Кипар отишао је, према наводима српских органа, за плаћање руске нафте).

"Не бих да коментаришем зашто се то ради тако, јер бих онда коментарисао начин на који Руси послују, а то не желим. Међутим, било би нормално да фирма из Србије робу из Немачке, на пример, купује директно у Немачкој, а не преко Кипра. Ако се то ипак дешава, онда постоји опасност да се такве трансакције користе за прање новца од трговине наркотицима, за прање новца од нелегалног коцкања и слично. Ми Американци покушавамо да зауставимо токове зараде од кријумчарене дроге, као и терористичке активности, а Србија на исти начин може да спречи непријављено коцкање, на пример. Права одговорност лежи на полицијским органима ваше земље, јер они треба да открију да ли се у финансијским токовима показују криминалне активности. Такође, битно је да се све трансакције из сивог система пребаце у транспарентне токове, јер ће тако, наплатом пореза, и држава и грађани имати више новца", објашњава Бошети, уз напомену да амбасада не истражује шта се дешава, већ само извештава о ономе што се појављује у званичним српским изворима.

Његов сарадник Џефри Риглер додаје да је за успех у борби против прања новца неопходно да сви надлежни органи сарађују. "Пореска управа мора да сарађује са полицијом, а полиција са тужилаштвом како би се пронашли и казнили одговорни и сузбиле нелегалне финансијске трансакције", каже Риглер. Он додаје да помоћ у томе могу да дају и међународне организације, као што је Група Егмонт која окупља финансијске обавештајне службе сто земаља света (међу чланицама је и српска Управа за спречавање прања новца) и Служба за финансијску акцију (ФАТФ) чији је Србија члан захваљујући програму "Манивал" Савета Европе.