Sumnjive transakcije

Plaćanje preko firmi koje su registrovane na Kipru ne mora da bude nelegalno, ali ako se roba iz treće zemlje plaća preko računa na Kipru onda je to sumnjivo, objašnjavaju u američkoj ambasadi u Beogradu. Za nedelju dana otkako je objavljen izveštaj Stejt departmenta o pranju novca u svetu, u kojem je pomenuto i da je tokom 2005. više od milijardu dolara iz Srbije otišlo na kiparske račune, ambasada, kažu, nije dobila nijedan poziv od nadležnih organa naše zemlje.

"Srbija je od 2000. godine napravila veoma dobar posao i veliki napredak u ispunjavanju međunarodnih standarda za sprečavanje pranja novca", tvrdi Mark Bošeti, ekonomski savetnik ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, ali ipak dodaje da je u poslovanju s Kiprom sumnjivo to što se za robu iz Rusije plaća firmama registrovanim na tom ostrvu (u 2005. veći deo novca za Kipar otišao je, prema navodima srpskih organa, za plaćanje ruske nafte).

"Ne bih da komentarišem zašto se to radi tako, jer bih onda komentarisao način na koji Rusi posluju, a to ne želim. Međutim, bilo bi normalno da firma iz Srbije robu iz Nemačke, na primer, kupuje direktno u Nemačkoj, a ne preko Kipra. Ako se to ipak dešava, onda postoji opasnost da se takve transakcije koriste za pranje novca od trgovine narkoticima, za pranje novca od nelegalnog kockanja i slično. Mi Amerikanci pokušavamo da zaustavimo tokove zarade od krijumčarene droge, kao i terorističke aktivnosti, a Srbija na isti način može da spreči neprijavljeno kockanje, na primer. Prava odgovornost leži na policijskim organima vaše zemlje, jer oni treba da otkriju da li se u finansijskim tokovima pokazuju kriminalne aktivnosti. Takođe, bitno je da se sve transakcije iz sivog sistema prebace u transparentne tokove, jer će tako, naplatom poreza, i država i građani imati više novca", objašnjava Bošeti, uz napomenu da ambasada ne istražuje šta se dešava, već samo izveštava o onome što se pojavljuje u zvaničnim srpskim izvorima.

Njegov saradnik Džefri Rigler dodaje da je za uspeh u borbi protiv pranja novca neophodno da svi nadležni organi sarađuju. "Poreska uprava mora da sarađuje sa policijom, a policija sa tužilaštvom kako bi se pronašli i kaznili odgovorni i suzbile nelegalne finansijske transakcije", kaže Rigler. On dodaje da pomoć u tome mogu da daju i međunarodne organizacije, kao što je Grupa Egmont koja okuplja finansijske obaveštajne službe sto zemalja sveta (među članicama je i srpska Uprava za sprečavanje pranja novca) i Služba za finansijsku akciju (FATF) čiji je Srbija član zahvaljujući programu "Manival" Saveta Evrope.