Izraelci testiraju živce Trampu

Pre­go­vo­ri iz­me­đu Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i Ira­na, ko­ji su tre­ba­li da se odr­že ju­če u od­ma­ra­li­štu Bir­gen­štok na oba­li Lu­cern­skog je­ze­ra i da otvo­re put ka ko­nač­nom okon­ča­nju ra­ta, ot­ka­za­ni su u po­sled­nji čas. Iako švaj­car­ski zva­nič­ni­ci na­vo­de da se „pri­prem­ne ak­tiv­no­sti za odr­ža­va­nje sa­stan­ka na­sta­vlja­ju”, od­la­ga­nje do­dat­no osve­tlja­va krh­kost di­plo­mat­skog pro­ce­sa, ko­ji je već bio op­te­re­ćen ten­zi­ja­ma zbog od­bi­ja­nja Tel Avi­va da ob­u­sta­vi ope­ra­ci­je u ju­žnom Li­ba­nu, jed­noj od cen­tral­nih ta­ča­ka ne­dav­no pot­pi­sa­nog Me­mo­ran­dum o raz­u­me­va­nju.

Naj­ma­nje 18 lju­di po­gi­nu­lo je to­kom no­ći iz­me­đu če­tvrt­ka i pet­ka u izra­el­skom bom­bar­do­va­nju li­ban­skog gra­da Na­ba­ti­je, što je je­dan od naj­in­ten­ziv­ni­jih na­pa­da u po­sled­njim ne­de­lja­ma, pre­ne­la je ta­mo­šnja dr­žav­na no­vin­ska agen­ci­ja NNA. S dru­ge stra­ne, Izra­el je sa­op­štio da su u na­pa­du na je­dan od nji­ho­vih ten­ko­va u ju­žnom Li­ba­nu po­gi­nu­la če­ti­ri voj­ni­ka, uklju­ču­ju­ći jed­nog ofi­ci­ra, što je naj­ve­ći pri­ja­vlje­ni gu­bi­tak IDF-a od po­čet­ka ak­tu­el­nih su­ko­ba, pri če­mu broj po­gi­nu­lih sa­da pre­ma­šu­je ukup­no 30, uglav­nom zbog na­pa­da dro­no­vi­ma He­zbo­la­ha. Zbog to­ga „ceo Li­ban mo­ra da go­ri”, ka­ko je ju­če po­ru­čio mi­ni­star na­ci­o­nal­ne bez­bed­no­sti Izra­e­la Ita­mar Ben Gvir. On je sa­op­šte­nju do­dao da, uz du­žno po­što­va­nje pre­ma Ame­ri­kan­ci­ma, Izra­el mo­ra ja­sno da sta­vi do zna­nja ce­lom sve­tu da bez­bed­nost gra­đa­na Izra­e­la ni­je pred­met pre­go­va­ra­nja. Po­red nje­ga, i mi­ni­star od­bra­ne Izra­el Kac iz­ja­vio je ju­če da će izra­el­ske tru­pe osta­ti u ju­žnom Li­ba­nu.

„Ne­će­mo do­zvo­li­ti da se na­šim voj­ni­ci­ma i ci­vi­li­ma na­ne­se šte­ta, a sva­ko kr­še­nje pri­mir­ja od stra­ne He­zbo­la­ha bi­će uz­vra­će­no ve­li­kom si­lom”, na­veo je Kac.

A sa­mo dan ra­ni­je, pot­pred­sed­nik SAD Džej-Di Vens je, pre ne­go što je ot­ka­zao put u Švaj­car­sku, upu­tio di­rek­tan ukor izra­el­skim kri­ti­ča­ri­ma mi­rov­nog spo­ra­zu­ma iz­me­đu Va­šing­to­na i Te­he­ra­na.

„Do­nald Tramp je u ovom tre­nut­ku je­di­ni šef dr­ža­ve na ce­lom sve­tu ko­ji ima sim­pa­ti­je pre­ma dr­ža­vi Izra­el. Da sam u Vla­di Izra­e­la, mo­žda ne bih na­pa­dao je­di­nog moć­nog sa­ve­zni­ka ko­jeg još imam bi­lo gde u sve­tu”, re­kao je Vens, či­je su oštre po­ru­ke usle­di­le ne­po­sred­no na­kon što je i sam Tramp za­me­rao Tel Avi­vu zbog voj­ne kam­pa­nje. 

Vens je ta­ko­đe pod­se­tio izra­el­ske kri­ti­ča­re spo­ra­zu­ma da su, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, dve tre­ći­ne oruž­ja „ko­je je za­šti­ti­lo nji­ho­vu do­mo­vi­nu” pro­iz­ve­de­ne u SAD i pla­će­ne nov­cem ame­rič­kih po­re­skih ob­ve­zni­ka. Od­go­va­ra­ju­ći na za­mer­ke izra­el­skog Kne­se­ta i de­la re­pu­bli­ka­na­ca na Ka­pi­tol hi­lu zbog ubla­ža­va­nja sank­ci­ja ko­je bi Islam­ska Re­pu­bli­ka tre­ba­lo da do­bi­je, Vens je re­kao da Iran pr­vo mo­ra da „pro­me­ni svo­je po­na­ša­nje” – iako spo­ra­zum od­mah pred­vi­đa ne­ko­li­ko po­god­no­sti. Te od­red­be uklju­ču­ju i da Iran do­bi­ja iz­u­ze­ća od sank­ci­ja Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja SAD za iz­voz naf­te. Dru­gi de­lo­vi me­mo­ran­du­ma, po­put ši­reg ubla­ža­va­nja sank­ci­ja, stu­pi­li bi na sna­gu pre­ma „do­go­vo­re­nom ras­po­re­du kao de­lu ko­nač­nog spo­ra­zu­ma”. Upi­tan o iran­skim ba­li­stič­kim ra­ke­ta­ma, Vens je no­vi­na­ri­ma ka­zao da je ne­mo­gu­će bi­lo ko­joj ze­mlji re­ći da joj ni­je do­zvo­lje­no da odr­ža­va ka­pa­ci­te­te za sop­stve­nu od­bra­nu, ali i da je pri­o­ri­tet Be­le ku­će da spre­či Iran da ši­ri ha­os po Bli­skom is­to­ku.

Ipak, či­ni se da nje­go­ve re­či u „51. ame­rič­koj sa­ve­znoj dr­ža­vi”, ni­su do­če­ka­ne sa odu­še­vlje­njem. Dok je Vens kri­ti­ko­vao izra­el­ske mi­ni­stre i po­zi­vao ta­mo­šnjeg pre­mi­je­ra Ben­ja­mi­na Ne­tan­ja­hua da „ne po­lu­di” u Li­ba­nu, izra­el­ska voj­ska je ob­ja­vi­la ma­pu pro­ši­re­ne te­ri­to­ri­je ko­ju kon­tro­li­še na ju­gu te ze­mlje.

Ana­li­ti­ča­ri oce­nju­ju da me­mo­ran­dum ne ostva­ru­je ni­je­dan od rat­nih ci­lje­va Izra­e­la, već da ga čak osta­vlja u lo­ši­joj po­zi­ci­ji. Vla­da u Te­he­ra­nu iz­la­zi iz ra­ta još tvr­đeg sta­va, upr­kos to­me što je na po­čet­ku su­ko­ba kra­jem fe­bru­a­ra bi­la „obez­gla­vlje­na”. Od­red­ba spo­ra­zu­ma ko­jom se ame­rič­ke sna­ge mo­ra­ju po­vu­ći iz „bli­zi­ne” Ira­na u ro­ku od 30 da­na omo­gu­ća­va Ira­nu da tvr­di da je is­te­rao Ame­ri­kan­ce iz re­gi­o­na.

Ba­li­stič­ke ra­ke­te i po­sred­nič­ke mi­li­ci­je? Spo­ra­zum ne re­ša­va ni­šta u ve­zi s iran­skim ra­ket­nim ar­se­na­lom ni­ti nje­go­vom po­dr­škom ne­pri­ja­te­lji­ma Izra­e­la, po­put He­zbo­la­ha u Li­ba­nu i Hu­ta u Je­me­nu. Još go­re po Izra­el, ogra­ni­ča­va­njem nje­go­ve voj­ske u Li­ba­nu – za­pra­vo zah­te­vom da se izra­el­ske sna­ge po­vu­ku iz te ze­mlje – spo­ra­zum na­sto­ji da ve­že ru­ke Izra­e­lu na na­čin na ko­ji to ra­ni­je ni­je bio slu­čaj. Sto­ti­ne mi­li­jar­di do­la­ra ko­je Iran mo­že do­bi­ti kroz ubla­ža­va­nje sank­ci­ja, od­mr­znu­tu imo­vi­nu ili po­moć za ob­no­vu mo­gle bi za­vr­ši­ti kao fi­nan­si­ra­nje no­vih ra­ke­ta i ja­ča­nje iran­skih mi­li­cij­skih sa­ve­zni­ka ši­rom Bli­skog is­to­ka. Na­pro­tiv, Roj­ters je ju­če ob­ja­vio, po­zi­va­ju­ći se na osam iz­vo­ra iz Bag­da­da, da je Islam­ska Re­vo­lu­ci­o­nar­na gar­da (IRGC) osno­va­la no­ve taj­ne ge­ril­ske gru­pe u Ira­ku za iz­vo­đe­nje na­pa­da na ze­mlje Za­li­va u ko­ji­ma se na­la­ze ame­rič­ke sna­ge. Na­vod­no, tri ili če­ti­ri će­li­je, sva­ka sa oko 10 elit­nih irač­kih ši­it­skih mu­sli­man­skih bo­ra­ca, po­kre­nu­le su naj­ma­nje se­dam na­pa­da dro­no­vi­ma sa pu­stinj­skih lo­ka­ci­ja u bli­zi­ni ju­žnih gra­do­va Ba­sre i Sa­ma­ve na lo­ka­ci­je u Ku­vaj­tu, Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji i Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma iz­me­đu 20. apri­la i 17. ma­ja, re­kla su tri iz­vo­ra. A to ne od­ra­ža­va pro­me­nu u tak­ti­ka­ma IRGC-a usme­re­nim na oču­va­nje spo­sob­no­sti Ira­na da pro­jek­tu­je si­lu ši­rom re­gi­o­na.

Ka­ko u svo­joj ko­lum­ni oce­nju­je To­mas Frid­man, Tramp je pro­dao SAD sa­ve­zni­ke u ra­tu, Izra­el i arap­ske dr­ža­ve Per­sij­skog za­li­va, za­rad ame­rič­kih sa­ve­znih dr­ža­va ko­je od­lu­ču­ju iz­bo­re – Pen­sil­va­ni­je, Džor­dži­je i Mi­či­ge­na. Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, šef Oval­nog ka­bi­ne­ta zna da su rast ce­na hra­ne i ben­zi­na re­cept za de­bakl re­pu­bli­ka­na­ca na iz­bo­ri­ma za Kon­gres u no­vem­bru, i sto­ga je mo­rao da okon­ča su­kob.

To sve sta­vlja vr­hov­nog vo­đu Ira­na Modž­ta­ba Ham­nei u pri­lič­no le­žer­nu po­zi­ci­ju. On je u svo­joj pr­voj iz­ja­vi na­kon pot­pi­si­va­nja me­mo­ran­du­ma po­ru­čio da Te­he­ran ne­će pri­sta­ti na „pre­ko­mer­ne zah­te­ve”, pre­ne­li su iran­ski dr­žav­ni me­di­ji.

„Di­rekt­ni pre­go­vo­ri ko­ji će se odr­ža­ti u bu­duć­no­sti ne zna­če pri­hva­ta­nje ne­pri­ja­telj­skog po­gle­da”, na­veo je aja­to­lah, pred­sta­vlja­ju­ći pre­go­va­rač­ku po­zi­ci­ju svo­je ze­mlje kao sna­žnu. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, Tramp je po­sti­gao spo­ra­zum „iz oča­ja”. 

Broj bro­do­va kroz Or­mu­ski mo­re­uz do­sti­gao naj­vi­ši ni­vo od apri­la

 Ukup­no 25 ko­mer­ci­jal­nih bro­do­va pro­šlo je u če­tvr­tak kroz Or­mu­ski mo­re­uz, što je naj­ve­ći dnev­ni broj pro­la­za­ka od sre­di­ne apri­la, po­ka­za­li su po­da­ci kom­pa­ni­je za po­mor­sko pra­će­nje „AX­CMa­ri­ne”. Po­ve­ća­nje sa­o­bra­ća­ja usle­di­lo je na­kon spo­ra­zu­ma o po­nov­nom otva­ra­nju ovog stra­te­ški va­žnog po­mor­skog pro­la­za za me­đu­na­rod­nu tr­go­vi­nu.

Fran­cu­ska: SAD mo­ra­ju da iz­vr­še pri­ti­sak na Tel Aviv da ob­u­sta­vi voj­na dej­stva

Fran­cu­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Žan-No­el Ba­ro iz­ja­vio je ju­če da SAD mo­ra­ju da iz­vr­še pri­ti­sak na Izra­el da ob­u­sta­vi voj­na dej­stva u Li­ba­nu. Ba­ro je na­veo da Pa­riz i da­lje ra­di na odr­ža­va­nju me­đu­na­rod­ne kon­fe­ren­ci­je za mo­bi­li­za­ci­ju po­dr­ške li­ban­skoj voj­sci.

Tramp: Oče­ku­jem pot­pu­ni pre­kid va­tre na Bli­skom is­to­ku

Pred­sed­nik SAD Do­nald Tramp iz­ja­vio je da Va­šing­ton osta­je po­sve­ćen mi­ru i po­zvao sve stra­ne na Bli­skom is­to­ku da na­sta­ve da po­dr­ža­va­ju pre­go­vo­re, na­vo­de­ći da oče­ku­je pot­pu­ni pre­kid va­tre na svim fron­to­vi­ma, uklju­ču­ju­ći Li­ban, li­ban­ski mi­li­tant­ni po­kret He­zbo­lah i Izra­el.

„Ame­ri­ka je po­sve­će­na mi­ru i ohra­bru­je­mo sve u re­gi­o­nu Bli­skog is­to­ka da za­dr­že svo­ju po­sve­će­nost ka­ko bi­smo omo­gu­ći­li da se na­ši pre­go­vo­ri uspe­šno na­sta­ve”, na­pi­sao je Tramp na mre­ži „Trut so­u­šal”. On je oce­nio da tr­ži­šta po­zi­tiv­no re­a­gu­ju na raz­voj do­ga­đa­ja, na­vo­de­ći da su ce­ne naf­te zna­čaj­no pa­le, dok su in­dek­si na ber­zi po­ra­sli.