Тадић зове "на црту"

Председник Србије Борис Тадић демантовао је написе неких медија да је спреман да поднесе оставку како би убрзао расписивање председничких избора. Тадић је рекао да би тиме ослабио своју позицију, а он жели да је ојача, јер је "Србији потребно озбиљно вођство". Али, Тадић је нагласио да инсистира на одржавању председничких избора после доношења устава и да "не дозвољава" другим политичарима да се "из њих извуку", уз оцену да би било неморално да сви иду на изборну проверу, а да он остане у својој фотељи.

"Хајде да имамо и председничке и парламентарне изборе и да изађемо ’на црту’ и видимо ко има поверење", предложио је Тадић, уз напомену да не жели да "узурпира власт" ако нема поверење већине грађана. "Не плашим се избора и нудим шансу другима да ме победе, а сада видим да странке владајуће коалиције и Српска радикална странка желе да одложе председничке изборе унедоглед", наводи Борис Тадић.

У осталим странкама, чини се, нису расположени за председничке изборе ове зиме. Томислав Николић, заменик председника СРС-а, сматра да би после доношења устава требало одржати само парламентарне изборе јер је важно да Србија добије владу. "Због тога се не одржавају седнице парламента, иако много важних закона чека на усвајање", објашњава Николић. "СРС није обавештен о томе када ће бити избори, с нама о томе нико није разговарао. Запад говори о изборима у децембру, а овде се о томе нико и не пита", рекао је заменик председника СРС-а.

И председник Г17 плус Млађан Динкић сматра да је технички немогуће одржати председничке изборе у децембру, јер би морао да се мења изборни закон. Динкић је подсетио да изборна кампања мора да траје најмање 45 дана и предочио да је у децембру због тога немогуће одржати и председничке и парламентарне изборе, јер предстоје празници, као што је католички Божић и Нова година. Млађан Динкић још додаје да "демократски блок" треба да има једног кандидата на председничким изборима.

Ни социјалистима не одговарају председнички избори, јер тек 3. децембра бирају руководство странке, па је мало вероватно да би пре тог датума могли да одреде свог председничког кандидата, а тешко ће до тада саставити и листу посланика.

Ђорђе Мамула, члан Главног одбора ДСС-а, најављује за "Политику" да председнички и парламентарни избори "не морају бити одржани истог дана":

– Спремни смо за изборе на свим нивоима, али то не значи да они морају бити одржани истог дана, већ могу бити одржани у одређеном периоду. Верујем да ће председник републике обављати своју дужност и надаље, првенствено због преговора о Космету, а верујем да му је државни интерес изнад партијског и личног. Уз то, оставком би ослабила његова политичка позиција, јер би могао да говори само као председник странке – наводи Мамула.

Али, Драган Шутановац, потпредседник ДС-а, за наш лист каже да не мисли "да ће било који релевантни политички фактор у Србији оспорити расписивање председничких избора, пре свега имајући у виду да нови устав дефинише нове одговорности и обавезе председника републике":

– Зато би било апсурдно да председник буде биран по старом уставу, а да поступа по новом. Очекујемо, зато, да буду расписани и председнички и парламентарни избори, што је сасвим логично.

О идеји из ДСС-а, коју помиње Мамула, да избори на свим нивоима не буду одржани истог дана, Шутановац каже:

– Треба се подсетити да је на прошлим председничким изборима кандидат ДСС-а завршио на четвртом месту, па ту и треба тражити мотиве ДСС-а да се такве ствари причају.

Наравно, актуелизована прича о председничким изборима има своју дубљу позадину. Наиме, и стари и нови устав изричити су у томе да председник републике не може да обавља ни једну другу јавну функцију. Ако би се десило да председнички и парламентарни избори буду истог дана, кандидати који би се нашли на листама и за председника и за посланике – нашли би се у тешкој ситуацији, јер су те две функције неспојиве, слажу се уставноправни стручњаци. С те стране, предност би имали они кандидати за председника који нису заинтересовани да буду и кандидати за посланике. Тај услов за сада испуњава само Борис Тадић, који не може да се кандидује за посланика док обавља функцију председника државе.

Што се Томислава Николића тиче, имајући у виду да је већ два пута неуспешно "јуришао" на функцију председника Србије, неизвесно је да ли ће се поново кандидовати. А уколико би се истовремено кандидовао и за посланика, политички противници би могли да му припишу да не верује у успех на председничким изборима и да оставља себи одступницу у парламенту. Слично важи и за другог потенцијалног кандидата, из редова СРС-а, Александра Вучића. С друге стране, кандидат са великим потенцијалом могла би да буде и прва жена Новог Сада Маја Гојковић, али имајући у виду да се није нашла међу потпредседницима СРС-а и да је то објаснила градоначелничким обавезама, није много изгледно да би се могла наћи у трци за председника Србије.

Драган Шутановац, пак, не страхује од тога да Тадићу "на црту" стане Томислав Николић, али додаје:

– Очекујем да СРС не кандидује Томислава Николића, већ неког кандидата из другог или трећег ешелона, због страха да Николић не заврши у политичкој историји, уз образложење да је он кандидат за премијера, док место председника није битно у Србији.

Како сазнајемо у ДС-у, премијер Коштуница је поставио услов – ако пристане на истовремено одржавање парламентарних и председничких избора, онда би уступак ДС-а требало да буде да место председника владе остане ДСС-у. У супротном, ДСС може да блокира расписивање председничких избора, а ако Тадић због тога поднесе оставку, да истури потенцијално јаког кандидата – Велимира Илића.

О кандидатури Велимира Илића за председника испред владајуће коалиције, Ђорђе Мамула не жели да спекулише:

– Та могућност се појавила у штампи. Мислим да је и сам господин Илић рекао да је о томе сазнао из новина. На страначким форумима, чији сам члан, до сада није било речи о томе.

Ни потпредседник НС-а Дубравка Филиповски није могла да потврди за наш лист да ће се Велимир Илић кандидовати за председника:

– После референдума ћемо одлучити да ли ћемо на изборе самостално или у коалицији. Од тога зависи да ли ћемо имати свог кандидата, или ћемо подржати неког из коалиције. Код нас постоји само једна дилема – да ли ћемо ићи самостално или са ДСС-ом. Нема трећег.

Потпредседник ДС-а Шутановац тврди да је ипак оптимиста у вези с договором са ДСС-ом о расписивању истовремених председничких и парламентарних избора:

– У овом тренутку не могу ни да потврдим, ни да демантујем да ли има или нема тог договора. Могу, ипак, да кажем да очекујем да ће Тадић да инсистира на томе и да ће се то десити. Мислимо да је најцелисходније и "најјефтиније" да председнички и парламентарни избори буду одржани истог дана, јер је апсурдно да буду одвојено. Наравно, одлуку о кандидовању донеће председник Тадић лично.

--------------------------------------------------------------------------

Вучетић: Рок 60 или 90 дана

Слободан Вучетић, председник Уставног суда Србије, објашњава за "Политику" да нови устав ступа на снагу тек чином усвајања уставног закона у скупштини:

– Истог дана када буде усвојен устав у парламенту (свечано проглашен), мора бити усвојен и закон о спровођењу устава, којим се уређује начин спровођења устава у живот, као и питање – до када избори треба да се одрже. Формулација би била "избори ће се одржати накасније у року од...". По новом уставу, председник републике ће одлучити о расписивању парламентарних избора, а председник скупштине о расписивању председничких. Ако би данас председник републике поднео оставку, важио би рок од 60 дана за одржавање председничких избора, како је по старом уставу. Ако би, пак, то учинио након усвајања новог устава, важио би рок од три месеца – каже Вучетић.

За усвајање уставног закона потребно је да гласају две трећине од укупног броја посланика у Народне скупштини Србије (167 од 250).