Месни дуг, а имовина градска

Суботица – Дуг месне заједнице Таванкут према Кати Кунтић у почетку је био непуних 300.000 динара, што је тада представљало мрвицу у градском буџету. Међутим, гурнут низбрдицом бирократске лежерности и неспремности да се проблем реши, овај окамаћени износ порастао је на седам милиона динара изазивајући праву лавину политичких саопштења и претећи да направи омању рупу у градском буџету.

Још пре шест година Ката Кунтић добила је правоснажно судско решење да јој месна заједница Таванкут дугује на име улагања у кафану „Буњевка”, у оквиру МЗ, које је тада, средином деведесетих година прошлог века, било у вредности око 80.000 немачких марака, и припадајуће камате више од пет милиона динара. Месна заједница одбијала је да измири дуг, те је Ката Кунтић пре две године и посегла за извршним судским решењем и блокирала рачун МЗ на износ од сада већ близу седам милиона динара. Како нам Ката Кунтић објашњава, једно време износ од две до три хиљаде динара месечно скидала је са рачуна месне заједнице, а онда је градска управа отворила нови рачун на који је уплаћивала новац за Таванкут.

Било је јасно да је овакво решење неодрживо и да не погодује ниједној страни, а онда је, према изјави Ивана Колара, председника Скупштине МЗ Таванкут, стигао предлог из градске управе да МЗ право коришћења имовине пренесе на градску управу. Скупштина МЗ Таванкут изгласала је како је од ње тражено, и у току је препис имовине на град. У међувремену, суд је Републичком јавном правобранилаштву, које се оглашава готово три године након окончања поступка, одобрио да се појави као умешани у спору између месне заједнице и Кате Кунтић те је због нових околности претходна, правоснажна одлука поништена. Тако, док се сада имовина МЗ Таванкут преноси на град, Ката Кунтић је на почетку и у поновљеном поступку пред Основним судом у Суботици доказује своје улагање од пре 15 година.

Преписивање имовине месне заједнице, односно права коришћења није могло да прође без реакције политичких странака. Први се огласио опозициони Савез војвођанских Мађара који је оштро реаговао због оваквог развлашћивања месних заједница, а уследиле су такође негативне реакције Српског покрета обнове, Лиге социјалдемократа Војводине и Демократске заједнице Хрвата. У страначким саопштењима критикује се одузимање имовине, а са тим и одређени део власти месним заједницама, и то у тренутку када се сви залажу за децентрализацију.

– Нема говора о неком масовном преписивању права коришћења имовине месних заједница на град, за сада ћемо то применити само у случају Таванкута, мада у 36 месних заједница имамо шаролику имовинску слику – каже за „Политику” Марија Ушумовић-Давчик, начелница Градске управе. Она додаје да ни по Уставу, ни по Закону о локалној самоуправи, ни по Закону о имовини Републике Србије месна заједница не може да има имовину, да она није правни субјект те да је логично да право коришћења буде пренесено на град.

– Ми имао право да сумњамо у досуђену висину износа и у поновљеном поступку тражићемо његово преиспитивање – истиче Марија Ушумовић-Давчик.

Јене Маглаи, председник Општинског одбора СВМ-а, сматра да је ово лош преседан.

– Ово ми изгледа као када дужници своју имовину преписују на блиске сроднике да би избегли плаћање обавеза. Не разумем зашто је град пропустио да регулише своје обавезе према повериоцима, а треба рећи да не постоји ниједан пропис који ограничава да месна заједница поседује објекте. Она не може поседовати земљу, јер је све у власништву Републике Србије, али за објекте не постоји ограничење. Уосталом, ако месне заједнице не могу да имају имовину и своје приходе, шта ће нам онда месне заједнице – пита се Маглаи.

Александра Исаков