Провера политичких пресуда

Пред судским већем Окружног суда у Београду јуче је одржана прва седница у поступку рехабилитације. Веће састављено од троје судија, кривичара, парничара и судије из Одељења за управне спорове, разматрало је пет захтева за рехабилитацију људи који су из политичких или идеолошких разлога, од 1941. године до ступања на снагу овог закона, неправедно осуђени. Захтеве су поднели њихови рођаци, а међу њима је био и захтев за рехабилитацију Момчила Нинчића, министра иностраних послова у избегличкој влади Краљевине Југославије, коме је 1946. године изречена веома строга казна. Суд Федеративне Народне Републике Југославије осудио је Нинчића, у одсуству, на осам година принудног рада, губитак политичких и појединих грађанских права, конфискацију целокупне имовине и губитак држављанства. Истом пресудом је осуђен и вођа четничког покрета Драгољуб Михаиловић.

– Изречена пресуда је без реалног основа, што се види и из њене садржине и описа дела која се Нинчићу стављају на терет. Она је политичка и идеолошка. То је пресуда победника над побеђеним. Избегличка влада, на чијем се челу Нинчић налазио, била је антифашистичка. Осим тога, Нинчић је између два светска рата био представник Краљевине Југославије у Друштву народа, а општепознато је како се та организације односила према фашизму – рекао је приликом образлагања захтева за Нинчићеву рехабилитацију Горан Петронијевић, заступник породице Момчила Нинчића.

Момчило Нинчић je био професор универзитета и утицајни политичар. Рођен је 10. јуна 1876. године у Јагодини. После завршене средње школе одлази у Француску и у Паризу студира правне науке. Тамо је и докторирао 1899., кад је постављен за секретара у Министарству финансија. Професор на Правном факултету Велике школе постаје 1902. године. Био је секретар у Министарству финансија, касније и министар финансија, министар правде, а затим и министар трговине и индустрије. На челу Министарства иностраних дела био је два пута, од јануара 1922. до децембра 1926. године.

На Четвртом заседању Лиге народа, 1923. године, био је изабран за председника финансијске комисије, док је на Седмом заседању 1926. био изабран за председника Лиге народа. Министар иностраних дела поново постао је 27. марта 1941. године и на том месту, у избегличкој влади у Лондону, остао је до 1. јануара 1943. године.

Био је поборник стварања европских савеза као што је "Мала антанта", као и идеје уједињене Европе. Био је истакнути члан Радикалне странке и више пута је биран за посланика. Од 1921. био је директор часописа "Нови живот". Написао је велики број стручних и научних радова, а познатије књиге су му "Систем непосредних пореза у Србији", "Царински савез Србије и Бугарске", "Спољна политика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца" и друге. Умро је 1949. године у Лозани.

Председник судског већа, судија Бранислав Босиљковић, на јучерашњем првом заседању београдског Окружног суда по доношењу Закона о рехабилитацији, обавестио је заступнике породица осуђених да ће им решење које суд буде донео бити достављено писменим путем.

– Министарство правде мора по службеној дужности једном месечно у "Службеном гласнику" да објави списак рехабилитованих људи – објаснила је за "Политику" Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Судско веће је јуче разматрало и захтев за рехабилитацију Предрага Бијанића, који је пресудом Окружног суда у Шибенику осуђен зато што је два пута "изложио порузи" Јосипа Броза Тита.