Не попушта „политика једног детета”

Јанг Ћићу је и те како био свестан последица кршења политике о имању само једног детета која је у Кини на снази већ 30 година. Знао је да ће остати без положаја професора на Универзитету у Пекингу и да ће морати да плати огромну казну која ће утицати на будућност његове породице.

Али када је открио да је његова супруга Чен Хонг трудна други пут, одлучили су да не пропусте прилику да поново постану родитељи.

„Никада нисмо планирали друго дете, али када се десило били смо пресрећни. У сваком случају, колико још може да опстати политика једног детета”, запитао се Јанг.

Када је Кина пре 30 година донела закон о контроли рађања, јавности је саопштено да је то привремена мера као одговор на високу стопу незапослености и недовољну количину хране за све. Али и данас када кинеска економија доживљава глобалну експанзију ова политика остаје непромењена, а стручњаци сматрају да је баш ова уредба допринела кинеском економском чуду.

Са само једним дететом родитељи могу да уштеде више новца у банкама које су захваљујући томе у стању да кредитирају велике инфраструктурне пројекте. Званичници сматрају да је захваљујући оваквом приступу дошло до уштеде хране и енергије, што је директно утицало да свако дете добије квалитетније образовање и здравствену заштиту.

„Наставићемо политику једног детета најмање до 2015. године”, саопштила је Национална комисија за планирање породице.

Код куће професор Јанг Ћићу ужива са својом шестомесечном ћеркицом Јанг Руонан и сматра да је учинио праву ствар. Он каже да његовој, сада четворочланој, породици финансијски помажу бивши студенти.

Ипак, немају сви прекршиоци закона толико среће. До већине од 11 милиона абортуса који се у Кини изведу сваке године долази под притиском службе за планирање породице.

И сам Јанг мора да се повинује прописаним одредбама. Пекиншки биро за планирање породице га је обавестио да треба да плати казну од око 26.000 евра и да ће она уколико је ускоро не исплати бити „силом наплаћена”.

Ту се консеквенце задржавања другог детета за њега не завршавају. Инспектори су посетили управу Факултета политичких наука, где је професор Јанг предавао право, и убедили колеге да га отпусте.

С обзиром на то да није био у стању да плати велику казну која му је наметнута, Јанг је започео протест. Парадирао је кинеском престоницом носећи плакат на коме пише да ће постати роб онога ко му да новац да исплати дуг држави.

Ова казна је позната као „такса за друштвени одгој” и замишљено је да њеним уплаћивањем држави буду покривени трошкови живота другог детета. Али Јанг сматра да је потпуно бесмислено платити такву глобу.

„Једини разлог због кога ова сулуда одредба опстаје јесте што више од милион владиних чиновника директно и индиректно раде у департману за контролу рађања. Укидање закона би за њих аутоматски значило губитак посла, а сасвим сигурно неће тако лако одустати од свог хлеба”, сматра он.

Постојање контроле рађања је трн у оку и организацијама које се баве заштитом људских права. Кинеске жене немају могућност да одлучују о свом телу и због овог закона трпе стална понижења и патње, наводи се у извештају бранилаца људских права у Кини. Они тврде да су жене трипут годишње обавезне да обаве гинеколошки преглед да би се утврдило да нису у другом стању. После првог порођаја принуђене су на унутарматеричну контрацепцију, стерилизацију и абортус.

У извештају под називом „Немам контролу над сопственим телом” ова организација проучава ефекте политике једног детета у последњих пет година и закључује да се тај закон, упркос најавама о „лабављењу” и даље у неким случајевима спроводи – насилно.

Д. Вукотић

-------------------------------------

Трговина децом

Једна од последица политике једног детета у Кини јесте и киднаповање деце, а годишње се украде око 20.000 дечака и девојчица. Породице које очајнички желе мушког потомка који би очувао наследство и бринуо о њима у старости савршен су плен за трговце децом. Кинески државни медији су известили да је двоје људи осуђено на смрт због продаје 46 дечака за око 4.500 евра по детету. Цена девојчица на црном тржишту је двоструко нижа.