Пилоти против нових прописа

Европска агенција за безбедност цивилног ваздухопловства предложила је нови сет прописа у вези са радним замором летачких посада чији су стандарди безбедности ниски, засновани на погрешној студији процене утицаја замора, саопштило је јуче Удружење линијских пилота Србије.

Поводом годишњице удеса авиона америчке компаније „Колган ер“ 2009. године, када је погинуло 50 људи, Удружење линијских пилота подсетило је да је истрагом утврђено да је узрок удеса био замор пилота, као и да су америчке ваздухопловне власти, после те несреће, предложиле измену важећих прописа. Председник Удружења, Предраг Радосављевић, наглашава да су прописи који се у САД предлажу знатно безбеднији од оних у Европи.

– „Јат ервејз” је био у самом врху авио-компанија по безбедности, али правилник је измењен 2008. године и Директорат цивилног ваздухопловства прихватио је европске прописе знатно лошије по питању безбедности од наших старих. Ако сте, на пример, по старим прописима радили осам сати сада је прописано да радите 13 сати. Замислите пилота који после таквог радног времена, у тринаестом сату треба да изведе слетање или полетање, што, иначе, представља специфичну врсту оптерећења. Ми нисмо морали да усвојимо европске прописе, могли смо да оставимо радно време пилота од осам или девет сати, без обзира што је ЕУ предложила 12 или 13 сати. Међутим, када постанемо чланица ЕУ, бићемо у обавези да наше прописе ускладимо у потпуности са њиховим – каже Радосављевић.

Он наводи да се Удружење више пута оглашавало по овом питању и указивало да се повећава број радних сати на рачун безбедности. Против предлога нових прописа, огласила се и Европска асоцијација удружења линијских пилота (ECA), која броји 40.000 чланова, чији је члан и наше Удружење линијских пилота.  

– Подаци указују да је 15 до 20 одсто авионских несрећа изазвано због замора пилота и посаде, што није занемарљив проценат. Ипак, зарада авио-компанија стављена је испред безбедности, па се због тога повећао број радних сати пилота. Предложени прописи су чак супротни од научних истраживања које је наручила сама Европска унија – каже Радосављевић.

Прописи које је предложила Европска агенција за безбедност цивилног ваздухопловства  требало би званично да се усвоје у Европском парламенту у септембру или октобру ове године, објашњава наш саговорник.

– То још није коначни документ, иако су прописи већ на снази. Европско удружење пилота, као и наше удружење више пута је указивало на то да се новим прописима смањује безбедност посаде и путника, али новац је јак аргумент. Како смо сазнали, око 65 одсто светског капитала авио-бизниса пролази кроз Европу – каже Радосављевић.

Правилником о организацији радног времена чланова посаде ваздухоплова, који је ступио на снагу у марту 2009. године, време лета члана посаде не сме бити дуже од 900 сати у једној календарској години, од 100 сати у 28 узастопних дана, односно, од 33 сата у седам узастопних дана, док је чланом 13 предвиђено да летачка дужност („дужност коју члан посаде врши у или на ваздухоплову“) може да траје најдуже 13 сату у току 24 сата. Србија је 2006. године потписала „Мултилатерални споразум о успостављању заједничког европског ваздухопловног подручја” (ECAA споразум) који подразумева постепено усаглашавање домаћих прописа са прописима ЕУ. Један од тих докумената је и овај Правилник.

Ј. Чалија