Кренуло предузетништво

Стратегија развоја српске заједнице на Косову и Метохији, односно нацрт овог документа, биће готова у првој половини новембра. Онда ће уследити расправа, која ће трајати два до три месеца. Очекује се да ће коначна верзија стратегије бити готова почетком 2007. године, а  прави се за период од пет и десет година.
Ово је, између осталог, у разговору истакао др Ненад Поповић, шеф Економског тима за Косово и Метохију и потпредседник Координационог центра за Космет.
– У расправи око пилот-верзије стратегије прво ће учествовати привредници са Косова и Метохије. Затим ће се разговарати са менаџерима и представницима предузећа из централне Србије и Војводине, који могу да сарађују са предузећима са Космета. Онда на ред долазе – каже др Поповић – представници међународних развојних организација, па представници Светске банке... Све у свему, очекује се добар документ.

Стратегија развоја засниваће се на одрживој економији. За тако нешто, по речима нашег саговорника, на Космету постоје иницијални услови, колико год да је реално стање тешко. Представници економског тима су више пута ишли у јужну српску покрајину. Били су на северу Космета, али и у српским енклавама у централном Косову, као и у Метохији.

На северу Космета за Србе постоји релативно добра слобода кретања, инфраструктура и, могло би се рећи, какви-такви услови за тржишно привређивање. У енклавама је стање веома тешко. Нема слободе кретања. Живи се у изолацији. Притиска безнађе. Ту, како каже др Поповић, нема услова за тржишно привређивање.

Но, постоји нешто што је веома важно и што је заједничко и за север Космета и за енклаве. Наши људи су способни. Желе да раде и да живе од свога рада. У томе Србима мора да помогне држава Србија. Она то чини и сада, али се очекује да ће убудуће - више чинити.

За северни део Космета држава ће помоћи изградњу инфраструктуре. Ту се пре свега мисли на изградњу путева за шта је, по Националном инвестиционом плану, планирано нешто више од шест милиона евра. Уосталом, подсећа наш саговорник, и САД је тридесетих година изашла из економске кризе тако што је градила путеве. Што то не би тако могло да буде и на Космету. То се већ могло видети у Зубином Потоку. Грађен је локални пут у дужини од седам километара. Посао је добило једно предузеће из Ужица. То предузеће је ангажовало мале домаће фирме. "Живнули људи!"

А градиће се и пут Зубин Поток – Дрен – Црколез. Тај нови и безбедан пут за Србе повезаће енклаве из Метохије са северним Косметом. На северном Космету, већ је заживела и мала привреда... Из Националног инвестиционог програма на Космету ће се уложити 32 милиона евра.

Кад је реч о инфраструктури, подсетили смо нашег саговорника да Унмик и предузећа Албанаца користе српску имовину из бивших јавних предузећа у електропривреди, затим у телекомуникацијама, набавци и дистрибуцији енергената, као и на железници. Кад се може очекивати да ће ова имовина да се врати власницима?

На Космету је статус имовине, по речима др Поповића, комплексан проблем. Унмик није показао много разумевања за нерешена питања у овој области. Нажалост, како каже наш саговорник, ни чланови тима Мартија Ахтисарија немају разумевања за решавања проблема српске имовине на Космету. Но, вели др Поповић, треба инсистирати да се у преговорима Срба и Албанаца овај проблем реши. И међународна заједница мора да схвати и да има разумевања за Србе, који се с правом "туку" за своју имовину. Ако се међународна заједница залаже за одговарајући положај Срба на Космету, као и за поштовање њихових права и права на нормалан живот, онда им треба, пре свега, вратити њихову имовину.

На северном делу Космета, и поред великих тешкоћа, могло би се рећи да је међу Србима "кренуо талас предузетништва". Мала привреда ће тамо дати велике резултате. Северну Косовску Митровицу, тврди наш саговорник, "за три до четири године нећете моћи да препознате"!

Но, наш саговорник се враћа на проблем енклава. Како у енклавама организовати "одрживу економију"? И у енклавама треба, по др Поповићу, да се створе услови за формирање мини предузећа из области текстила. Затим, треба да се направе мини фарме. Но, не треба да се продаје жива стока. Морају да се направе погони за прераду пољопривредних производа. Ти погони се морају повезати са предузећима у северном Космету, али и онима у Србији. Економски тим, са својим стручњацима, и уз помоћ ресорних министарстава Србије, ускоро ће понудити пројекте за "малу привреду" у енклавама. Уз то ће ићи подстицајна средства и повољни кредити. Мора да се ради и, по речима др Ненада Поповића, да се нешто и уради. Морамо и у енклавама кренути напред.

-----------------------------------------------------------

Деструктивно понашање Албанаца

Мехтилд Хенеке, из Унмика, пре неки дан је изјавила да ће се средства из Националног плана владе Србије намењена српским срединама на Космету третирати као и све друге међународне донације.

Шеф Економског тима за Космет и југ Србије др Ненад Поповић рекао је за "Политику" да је представницима Унмика представио пројекте који ће се финансирати из Националног инвестиционог плана. Он је убеђен, каже, да ће Унмик да их прихвати.

Изјава Мехтилде Хенеке, по др Поповићу, последица је притиска Албанаца на Унмик.