Маестро то није заслужио

НОВИ САД – Док је био жив, радо су га слушали и уживали у звуцима његове тамбурице и политичари, и паори, и радничка класа. Био је омиљен међу већином чланова свих данашњих политичких странака који су, додуше, углавном били у истој и јединој партији – Савезу комуниста. Али, све се променило.
Својевремено партијски другови "распршили" су се по различитим странкама, па им, изгледа, ни емоције ни слух за музику нису више исти. Данас су многи заборавили Јанику Балажа и његове тамбураше са Петроварадина.
Изузетак је група његових поклоника која је пре шест година у Новом Саду установила Међународни фестивал малих тамбурашких оркестара "Бисерница Јанике Балажа". Нешто касније, његови преостали новосадски фанови организовали су и подизање скулптуре великом уметнику коју је мајсторски израдио овдашњи вајар Ласло Силађи.

Подсетимо, Јаника Балаж (1925 – 1988) био је инструменталиста познат широм света, диригент и шеф Великог тамбурашког оркестра РТВ Нови Сад од његовог оснивања 1958. године.

Јаника од белог мермера, са својим неизбежним чаробним инструментом, скрасио се у парку на левој обали Дунава, код Варадинског моста. Приликом постављања скулптуре није све ишло тако глатко, али духови су се некако смирили. Све до ових дана.

Страсти су се опет узбуркале када је један од оснивача странке и ветеран новосадских радикала Раде Исаков изјавио новинарима да је став СРС-а да естрадна личност као што је Јаника Балаж не заслужује да стоји код Варадинског моста и "гледа у Дунав – плаву гробницу, где су под лед гурнуте жртве новосадске рације".

Као "отежавајућу околност" навео је да је споменик поставио својевремено председник Скупштине Војводине Ненад Чанак, који за то није био надлежан, али је то учинио да би се наводно ругао програму о јавним споменицима који је донела Српска радикална странка.

Он је, такође, устврдио да постоји "незванични консензус оних који су задужени за јавне споменике" да се спомен-обележје премести на другу локацију, али није желео да појасни ту околност. Узгред, најављена је могућност да уместо Јаникине скулптуре на том месту буде споменик Јовану Цвијићу.

То је било довољно да крене лавина протеста и неслагања са таквом намером. Међу првима се огласио аутор тамбурашеве скулптуре вајар Ласло Силађи који је то окарактерисао као нецивилизован гест. Он сматра да је недопустиво да свака градска власт премешта већ постављене споменике по Новом Саду како јој се ћефне, без имало логике и пијетета.

"Запрепашћени смо иницијативом Српске радикалне странке да се уклони споменик Јанике Балажа, великана тамбурашке музике, чије је име прославило Петроварадинску тврђаву, Нови Сад и Војводину. И сама помисао да је оваква иницијатива покренута заслужује најоштрију осуду. Убеђени смо да грађани Новог Сада неће дозволити да име овог музичара светских размера буде укаљано, јер Јаника Балаж и звуци његове тамбурице представљају својеврстан симбол Новог Сада", истиче Градски одбор Демократске странке.

Кћерка Јанике Балажа, Љубица Балаж-Јовановић каже да "нема ништа против постављања споменика Јовану Цвијићу, али да јој није јасно зашто га треба поставити баш на место где се већ налази скулптура њеног оца".

И челни људи коалиционих партнера радикала у градском парламенту из СПС-а и ДСС-а оградили су се од такве идеје, указујући да о томе није било ни речи у Скупштини града, а камоли покушаја да се донесе нека одлука.

И поједини функционери радикала, међу којима и председник Скупштине града Зоран Вучевић, дистанцирали су се од такве идеје, уз ограду да свако има право да мисли шта хоће, али да се таква и сличне одлуке доносе у градском парламенту.

Овдашња јавност, бар већина, очекује да се Јаника и његова скулптура више не користи у политичке сврхе, а још мање да се овим поводом помиње у скупштинским материјалима.

Уосталом, велики маестро, присећају се његови савременици, и није много волео политичаре.