Најмасније село у Србији

Панчево – Брисала је ледена кошава јуче Качаревом, на отварању Сланинијаде. Као да се нека сила уротила да упропасти први дан „фестивала холестерола“ и највеће антинутриционистичке завере Банаћана. Кошава и ледена киша стале су овога пута на страну љубитеља шаргарепе, купуса и келерабе, који с презиром говоре о Качареву као „најмаснијем селу Србије“.

Село је, пак, у вечитом настојању да докаже како је само масно сласно, ове године опет добило подршку групе панчевачких и београдских хирурга који су са још 11 екипа заложили ватру испред качаревачке хале спортова и почели одрана да кувају свињски паприкаш. Кажу, што маснији, то бољи. Недалеко од доктора, у котлићу Владимира Радовановића, званог Ђенка, нешто се крчка. Једва пристаје да мало отклопи посуду. „Е, када бих ја свима показивао шта и како кувам паприкаш, не бих 2009. био победник у овом такмичењу“, каже Ђенка.

У месној хали спортова двадесетак кланица нуди своје производе. Организатор тврди да су се уговором обавезале да цене буду најмање десет одсто ниже него у њиховим продавницама, али то пре прихватите као рекламни трик него као непорециву чињеницу: дуван-чварци хиљадарка, обични 600 динара, а ко је успео да их при печењу мало зарумени и учини привлачнијим тражи 700 динара. Сланина углавном од 250 до 700 динара за килограм. На платоу у центру села, на импровизованим тезгама бусију заузели Качаревци са својих руку делима, тек извађеним из пушница. Ко воли домаће, нека остане ту, али, нема више наивних – то „домаће“ и кошта више него у месарама.

Организатори тврде да ће у суботу и недељу, када се очекује највише посетилаца, испећи по два казана чварака и поделити их бесплатно. Питамо Шалетића да ли је сигуран да Качарево у време Сланинијаде посети сто хиљада људи. Гледа нас запањено, па каже: „После Гуче и Егзита, Сланинијада је најпосећенија манифестација у Србији“. Толико је био убедљив да смо одустали да га питамо на основу чега тврди да је банатска сланина дијетална.

Двочланом жирију који је од раног јутра почео да куша више од стотину узорака сланине било је најтеже. Кажу, траже праву домаћу сланину, са добром „прошараношћу“, шмеком и квалитетно димљену. Качаревци, фантасте и занесењаци, кажу да је најбоља она која се добија укрштањем крмаче и јелена, али нема гаранције да је таква виђена. Организатори тврде да је Сланинијада после скоро четврт века постојања толико жељена и исплатива да већ размишљају да граде нову халу која би се користила само за Сланинијаду.

Качаревачки фестивал сланине, 24. по реду, отворио је Јован Кркобабић, потпредседник српске владе, не само због звања, него и постања. Кркобабић је Качаревац, а овде му и данас живи блиска родбина. Кад год би отворио Сланинијаду, нешто би обећао бившим сељанима. И испунио би обећање, веле. „Такви смо ти ми, Качаревци“, каже нам један члан Организационог одбора Сланинијаде. Ваљда је због тога на видном месту у „масној хали“ истакнут афоризам: „Сланина је боља од оних који је једу. Она не може да се поквари“.

Миодраг Шашић