Najmasnije selo u Srbiji

Pančevo – Brisala je ledena košava juče Kačarevom, na otvaranju Slaninijade. Kao da se neka sila urotila da upropasti prvi dan „festivala holesterola“ i najveće antinutricionističke zavere Banaćana. Košava i ledena kiša stale su ovoga puta na stranu ljubitelja šargarepe, kupusa i kelerabe, koji s prezirom govore o Kačarevu kao „najmasnijem selu Srbije“.

Selo je, pak, u večitom nastojanju da dokaže kako je samo masno slasno, ove godine opet dobilo podršku grupe pančevačkih i beogradskih hirurga koji su sa još 11 ekipa založili vatru ispred kačarevačke hale sportova i počeli odrana da kuvaju svinjski paprikaš. Kažu, što masniji, to bolji. Nedaleko od doktora, u kotliću Vladimira Radovanovića, zvanog Đenka, nešto se krčka. Jedva pristaje da malo otklopi posudu. „E, kada bih ja svima pokazivao šta i kako kuvam paprikaš, ne bih 2009. bio pobednik u ovom takmičenju“, kaže Đenka.

U mesnoj hali sportova dvadesetak klanica nudi svoje proizvode. Organizator tvrdi da su se ugovorom obavezale da cene budu najmanje deset odsto niže nego u njihovim prodavnicama, ali to pre prihvatite kao reklamni trik nego kao neporecivu činjenicu: duvan-čvarci hiljadarka, obični 600 dinara, a ko je uspeo da ih pri pečenju malo zarumeni i učini privlačnijim traži 700 dinara. Slanina uglavnom od 250 do 700 dinara za kilogram. Na platou u centru sela, na improvizovanim tezgama busiju zauzeli Kačarevci sa svojih ruku delima, tek izvađenim iz pušnica. Ko voli domaće, neka ostane tu, ali, nema više naivnih – to „domaće“ i košta više nego u mesarama.

Organizatori tvrde da će u subotu i nedelju, kada se očekuje najviše posetilaca, ispeći po dva kazana čvaraka i podeliti ih besplatno. Pitamo Šaletića da li je siguran da Kačarevo u vreme Slaninijade poseti sto hiljada ljudi. Gleda nas zapanjeno, pa kaže: „Posle Guče i Egzita, Slaninijada je najposećenija manifestacija u Srbiji“. Toliko je bio ubedljiv da smo odustali da ga pitamo na osnovu čega tvrdi da je banatska slanina dijetalna.

Dvočlanom žiriju koji je od ranog jutra počeo da kuša više od stotinu uzoraka slanine bilo je najteže. Kažu, traže pravu domaću slaninu, sa dobrom „prošaranošću“, šmekom i kvalitetno dimljenu. Kačarevci, fantaste i zanesenjaci, kažu da je najbolja ona koja se dobija ukrštanjem krmače i jelena, ali nema garancije da je takva viđena. Organizatori tvrde da je Slaninijada posle skoro četvrt veka postojanja toliko željena i isplativa da već razmišljaju da grade novu halu koja bi se koristila samo za Slaninijadu.

Kačarevački festival slanine, 24. po redu, otvorio je Jovan Krkobabić, potpredsednik srpske vlade, ne samo zbog zvanja, nego i postanja. Krkobabić je Kačarevac, a ovde mu i danas živi bliska rodbina. Kad god bi otvorio Slaninijadu, nešto bi obećao bivšim seljanima. I ispunio bi obećanje, vele. „Takvi smo ti mi, Kačarevci“, kaže nam jedan član Organizacionog odbora Slaninijade. Valjda je zbog toga na vidnom mestu u „masnoj hali“ istaknut aforizam: „Slanina je bolja od onih koji je jedu. Ona ne može da se pokvari“.

Miodrag Šašić