Дино чека спасоносно зрачење

Шестогодишњи Дино Хаџифејзовић из Пријепоља, једини пацијент у Србији који болује од ретког облика карцинома вратног дела кичме, хондроид хордома, због недостатка новца и даље чека на одлазак у иностранство због лечења радијационим протонским зрачењем. Како објашњава Џевад Хаџифејзовић, тата оболелог дечака, они немају новац за одлазак у престижну клинику у Минхену, где се ради оваква врста терапије.

– Сакупили смо 30.000 евра и, како смо сазнали од страних стручњака, за те паре можемо да одемо на зрачење само у једну болницу у Швајцарској. Не знам шта још могу да урадим како бих помогао сину да се излечи од опаке болести. Водио сам га 13. децембра у Универзитетску клинику у Келну, где му је урађена тешка операција отклањања више од 60 одсто тумора, а уједно му је обављена стабилизација кичме, која се због тумора доста деформисала – објаснио је Џевад Хаџифејзовић.

Дино похађа предшколско одељење Основне школе „Свети Сава”, а прве тегобе и болове почео је да осећа у јануару прошле године. У Србији је имао две операције, у Клиничком центру Србије и Институту за ортопедско-хируршке болести „Бањица”. Пре седам месеци, лекари које је консултовао Динов отац саопштили су им да је дечаку потребно радијационо протонско зрачење које се не обавља код нас. С друге стране, конзилијум Републичког завода за здравствено осигурање препоручио је да шестогодишњак оде у Турску на интервенцију апаратом „сајбер најфом”, што је његов отац одбио.

– У болници у Минхену имају јак и врло прецизан скенер којим би зрачили само тумор не захватајући околно здраво ткиво. Ова метода примењује се, иначе, у 25 центара у свету. Заказали су нам почетак зрачења за 18. октобар 2010. године, а прорачун трошкова је био око 60.000 евра. У међувремену тумор се увећао, морали смо да га водимо на другу операцију, тако да сада немамо толико новца. И зато размишљамо да га водимо у Швајцарску, јер се тамо зрачење може обавити за двоструко мање новца – каже Џевад Хаџифејзовић.

Породица је предала комплетну медицинску документацију Републичком заводу за здравствено осигурање, али и жалбу због тога што њихова молба да се дечак оперише о трошку државе није усвојена.

– Огорчен сам понашањем неких људи у РЗЗО-у. Написаћу и тужбу против њих, јер желим да истерам правду. Није ми јасно зашто су инсистирали на одласку у Турску и на лечењу „сајбер најфом”, када се за ту врсту карцинома коју Дино има зрачење никад није спроводило на тај начин. То су ми потврдили лекари у страним болницама. Разумем да би тај вид лечења био за државу јефтинији, али је чињеница да се нико од тих лекара није сусретао са хондроид хордомом. У писаном документу су ми појаснили да на основу две ставке имам оправдања да га водим на протонско зрачење, али не и на основу неке треће ставке. Дино иде свакодневно у вртић, операција му је пуно помогла, али је зрачење због специфичног облика рака неопходно што пре обавити. Морао сам да дам отказ на послу да бих стално бринуо о њему – прича Џевад Хаџифејзовић.

У нашој земљи од 1999. године, од када је почела да се води евиденција у Националном регистру за рак, није забележен ниједан случај оболевања од ове ретке врсте карцинома. Статистика каже да у Америци годишње од свих врста хордома (хондроид је један облик болести) оболи око 300 људи, а на европском поднебљу једна особа на милион становника.

Д. Давидов-Кесар