Путин, можда, без визе за ЕУ

Председнику руске владе Владимиру Путину могао би бити онемогућен улазак у земље Европске уније. Наравно, све под условом да се надлежни у државама чланицама сложе са предлогом који су јуче изнели делегати Европског парламента. Наиме, они су се на заседању у Стразбуру заложили за увођење жестоких санкција против Руске Федерације, укључујући забрану издавања виза високим државним службеницима.

Гнев европарламентараца изазван је, како је наведено – изузетно лошим стањем у судству највеће земље на свету. У резолуцији усвојеној тим поводом, а која носи назив: „О владавини права у Русији”, напомиње се незадовољство Европљана током процеса против бившег олигарха Михаила Ходорковског и његовог сарадника Платона Лебедева (обојица осуђени на 14 година робије).

Руским властима се замера и хапшење опозиционог лидера Бориса Немцова, 31. децембра прошле године, после протестног митинга који је одржан уз дозволу московских власти. Текст резолуције садржи и замерке због стања људских права на северном Кавказу, слабости у истрагама поводом убистава једног броја руских новинара, као и неефикасности у расветљавању узрока смрти Сергеја Магнитског, адвоката инвестиционог фонда „Ермитаж“, који је, под неразјашњеним околностима, преминуо 16. новембра 2009. у самици у истражном затвору.

Укратко, парламентарци сматрају да је правда у Русији селективна и траже да се руски надлежни органи о свим поменутим питањима чешће консултују са европским колегама.

Свесно или не, европарламентарци су се, овом резолуцијом, ставили у улогу „судија руском судству”, што у Москви није могло да прође без јетких коментара. Андреј Климов, заменик председавајућег Комитета за међународне односе Руске думе, у интервјуу дневном листу „Комерсант”, истиче: „Када се такве резолуције предлажу без икаквог конкретног повода, или без позива на дијалог између Русије и ЕУ, ствара се утисак да европарламентарци, једноставно – немају паметнија посла.”

По њему, доношење овакве резолуције највероватније је урађено на инсистирање руских опозиционара који бораве у Европи. Климов подсећа да је недавно у Стразбуру одржана конференција за штампу на којој су учествовали Вернер Шулц, Хајди Хаутали и копредседник Партије народне слободе Борис Немцов. На конференцији је разматрано стање руске опозиције уочи избора у Русији – парламентарних (пред крај ове године) и председничких 2012.

Интересантно је да је на поменутој конференцији Немцов обелоданио списак руских државних званичника којима би требало ускратити визе за путовање у земље Европске уније. На челу списка фигурира име председника руске владе – Владимира Путина.

Представник естонских либералдемократа у парламенту Европе – Кристина Ојланд – истакла је, међутим, да ова институција не би требало да се уплиће у рад дипломатских служби било које чланице ЕУ, пошто таква питања излазе из области њених овлашћења.

Да ли је одлучност парламентараца исказана на заседању у Стразбуру довољна да се у односе ЕУ–Русија унесу неки нови „хладни тонови” видеће се већ наредне недеље када у Брисел буде допутовао управо Путин. Тај састанак захтеваће од учесника прагматичан приступ свим проблемима, па и питању стања људских права у Русији.

Или, како је то оценио Михаил Фјодотов, шеф председничког савета за људска права: „Не морају депутати Европског парламента да нам указују на наше недостатке. Ми их свакако боље знамо. Потребна нам је помоћ да те недостатке превазиђемо.”