Завиривање у девичанство

Сврдло моћне бушилице стигло је надомак девичанске тајне, највећег подземног језера на свету – Исток (Восток) на Антарктику, дугачког 250 и широког 50 километара, вековима скривеног испод 3.600–4.000 метара дебелог вечитог леда. И трећег по запремини на нашој планети.

Зашто су се руски научници намерили да избуше прву рупу до нетакнутог станишта живог света у које нико никада није завирио?

Искрено говорећи, нису ни знали шта се налази на толикој дубини када су пре више од пет деценија, утркујући се са Американцима и осталима, изнад незнаног леденог језера подигли своје привремено боравиште. Хитајући да 1958. означе најјужнију тачку на Земљи стигли су на Јужни магнетни пол.

Раних деведесетих почели су да буше огромне ледене наслаге у потрази за заробљеним мехурићима ваздуха, а на основу којих би – као да завирују у несвакидашњу „временску капсулу” – одгонетнули климатске (не)прилике пре четири стотине хиљадугодишта. И чекало их је изненађење – уместо ваздушних мехурића, нашли су крупне кристале смрзнуте морске воде.

Најпространија пустиња

Сместа су схватили да су доспели до таванице огромног залеђеног језера, што је касније поткрепљено сателитским снимцима, и одлучили су да начине бушотину до саме воде.

Искрсло је неизбежно питање да ли доле обитавају икакви живи организми. Уколико их има, то су несумњиво некакви микроби. Али није нимало лако претпоставити колико су стари. Извесни истраживачи замишљају да ваздух није прострујао, најмање, 15 милиона година, иако се вода мењала сваких десетак хиљада година.

Испоставља се да је корито језера древно, а вода знатно млађа!

Како је то могуће?

Малобројни знатижељни трагачи из неке од осам земаља тек су загребали, ту и тамо, замрзнути покривач најненасељенијег континента, недирнуто царство разноразних дивљих животиња.

На Антарктику су падавине веома ретке, ограничене су на приобаље, због чега га сматрају највећом пустињом на планети – чак 98 одсто површине прекривено је ледом, што представља извориште 70 посто слатке воде. Уколико би се сав прекривач отопио, светска мора и океани нарасли би за 60 метара!

Језеро Восток, чија је вода пребогата кисеоником (50 пута више него у иједном слатководном), откривено је 1996. године. И није усамљено: до сада их је избројано 150 испод дебелог леда.

Изнад необичне водене оазе измерена је, иначе, најнижа температура до сада на Земљи – 89 Целзијусових степени испод нуле! Зашто се вода није замрзла, ако просечна температура никада не прелази – како се процењује – трећи подељак испод нуле?

И притисак и топлота

Одгонетка се, с једне стране, крије у великом притиску леденог покривача, а с друге у топлоти коју планета испушта из властите нутрине. Остаје да сачекамо прве налазе који ће разоткрити многе тајне, можда и чудесни сплет подземних река које Восток (највећа дубина износи 600 метара) повезују са осталим субглацијалним језерима на Антарктику.

Узимање узорака није ишло сасвим глатко, руски научници су утрошили више од деценије смишљајући како провртети толико дубоку рупу, а да ничим не угрозе живи свет језера. Почетком јануара су наставили. Откуда толика стрепња?

Прва је наметнута самим бушењем за које су сагорели више од 53.000 литара керозина и гаса фреона (врста угљоводоника), чија је улога да спречи залеђивање бушилице. Друга проистиче из претпоставке да је вода у језеру препуна гаса и да ће као шампањац из боце кроз најдубљу бушотину на свету покуљати ка врху. Настао би необични гејзир који би увелико испразнио огромно водено складиште (5.400 кубних километара).

Хоће ли се једно или друго догодити, ускоро ћемо сазнати.

-------------------------------------------------------------------------------- 

Бушење прекинуто

На 29 метара од воде руски истраживачи су, због невремена, обуставили бушење. Бушотина би требало, како се процењује, да буде дубока 3.749 метара. Бушење се изводило на 40 Целзијусовуих степени испод нуле, што је двоструко и приде ниже од најниже температуре икад измерене на нашој планети, управо у близини језера Восток: 89,2 Целзијусова степена испод нуле.