Посланици немају коме да се жале

Народна скупштина Србије требало би, пре нових избора, да изабере новог председника и судије Уставног суда Србије, сматра већина представника парламентарних странака. Они истичу да је овај посао неопходно урадити пре избора, будући да би могло бити проблема са конституисањем новог сазива парламента, уколико немамо Уставни суд, који је, по новом уставу, надлежан за жалбе на потврду посланичких мандата о којима мора да се изјасни у року од 72 сата.

Уставни суд, који треба да има девет судија, тренутно има шест и могао би да доноси одлуке, али он не може да се састане, јер нема председника, а само он може да сазове седницу. С обзиром на то да је Борис Тадић, председник Србије, предложио парламенту да за председника УСС-а изабере Драгишу Слијепчевића, проблем у раду суда би био отклоњен, уколико би скупштина изгласала његов избор. Међутим, парламент ће се, како се најављује, до одржавања нових избора састати само ради проглашења новог устава и, евентуално, доношења изборних закона. Овакав "распоред" рада Народне скупштине Србије диктира, пре свега, одлука Г17 плус да се њихови министри повуку из владе одмах по окончању референдума, док би њихови посланици учествовали само на седници парламента на којој би био проглашен устав. Како ствари сада стоје, ни избор председника УСС-а, не би био разлог да посланици Г17 плус седну у посланичке клупе.

Сузана Грубјешић, члан Председништва Г17 плус, каже за "Политику" да избор судија и председника Уставног суда није могућ пре избора. Она додаје: "Ми смо јасно рекли да, осим поводом проглашења устава, нећемо учествовати у раду парламента и остајемо при том ставу. Сви остали послови, па и избор нових чланова и председника Уставног суда, остају за после избора."

Уставни суд би могао да буде попуњен и пре избора уколико би уместо посланика Г17 плус, Демократска странка или радикали одлучили да подрже избор нових судија. Међутим, иако је њихов лидер предложио кандидата за новог председника Уставног суда, у посланичком клубу ДС-а јуче нико није желео да говори о томе. Томислав Николић, заменик председника СРС-а, каже за "Политику" да држава мора да има Уставни суд и да би, пре избора, требало омогућити његов рад, дакле, изабрати председника да може да сазове седницу. Николић каже да би се могло догодити да усвојимо нови устав, а биће усвојен, "да он ступи на снагу, да се онда иде на изборе и тада бисмо дошли у неку врсту вакуума, јер немамо Уставни суд, а устав даје могућност жалбе на потврду посланичких мандата, што бистворило проблем конституисања новог сазива парламента".

Ипак, упркос овом ставу, није сигурно да ће радикали усред изборне кампање пристати да дају кворум, а потом и гласају за кандидата кога је предложио Борис Тадић.

Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-а, каже за "Политику" да његова странка не би била за то да седница парламента на којој би био попуњен УСС буде одржана пре референдума. Алигрудић, међутим, додаје да ДСС "не бежи од тога да УСС буде попуњен пре избора, с обзиром на то да ће у његовој надлежности, по новом уставу, бити и жалбе на потврду посланичких мандата, што, до сада, нисмо имали". Он додаје да не искључује могућност одржавања седнице парламента на којој би овај посао био урађен.

И Ивица Дачић, председник ГО СПС-а, сматра да Уставни суд треба попунити што пре. Дачић истиче: "СПС је био за то да се избор председника и нових судија обави и пре референдума, али, имајући у виду да је устав приоритетни државни и национални интерес, прихватамо и логику да седница српског парламента буде одржана после референдума. У сваком случају, Србија свакако треба пре избора да има Уставни суд, који може да ради и одлучује."