Чекић: Великосрпска геноцидна идеологија

Од нашег дописника

Сарајево – Директор Института за истраживање злочина против човечности и међународног права из Сарајева Смаил Чекић изазвао је бурне реакције у јавности својом изјавом да је „над муслиманима у Србији, Македонији, Црној Гори, Санџаку и БиХ, у складу са српском фашистичком идеологијом и политиком и геноцидном злочиначком праксом српског великодржавничког пројекта у више освајачких ратова у 19. и 20. веку, извршен геноцид и други облици злочина против човечности”.

Своју тезу о „великосрпској геноцидној идеологији” Чекић је заступао на једном научном скупу који је недавно одржан у Бошњачком институту у Сарајеву, под називом „Злочин геноцида над Бошњацима”.

У намери да увери оне који су га слушали да то о чему говори „јесте непобитна историјска чињеница”, Чекић је „фашизам и геноцидност” приписао српским интелектуалцима и вођству Српске православне цркве.

„Злочин геноцида осмислио је и развио академик Добрица Ћосић, на којег је много утицао Милорад Екмечић”, навео је он.

Историчар Чекић тврди да је „основ српског фашизма, срж српске (агресивне) националне културе” која „у бити свог мита садржи огромну количину мржње и насиља, тенденцију ка извршењу геноцида”.

Култура мржње, према његовим речима, „негује се унутар породичне (православно српско-црногорске) и племенске традиције, кроз мит о Косову и Његошев ’Горски вијенац’, где је по српској националној култури истребљење муслимана свети и херојски чин”.

Своју тезу Чекић је „бранио” и тврдњом да је „иза српског фашизма”, за који каже да је „патолошки опседнут православљем и српством”, увек стајала држава, те да су „носиоци пројекта истакнути и угледни српски интелектуалци, укључујући и вођство Српске православне цркве”.

Чекићева теорија о Србима као „геноцидном и фашистоидном народу” изазвала је жестоке реакције у јавности. Осуде не долазе само из Републике Српске, него са свих страна, укључујући и Сарајево из којег су се „огласиле” неке познате личности међу којима, нажалост, нема бошњачких ни политичара, а ни интелектуалца.

Засад ћути и Чекић, искључио је и мобилни телефон, па због тога „Политика” није јуче успела да сазна шта он, након свега, има да каже.

Председник Академије наука и уметности РС Рајко Кузмановић оценио је да је Чекић изнео „велике историјске лажи” и да су његове изјаве на ивици ескалације. „Шта такви историчари желе у БиХ, помирење народа и суживот или даљи сукоб, а Чекићеве изјаве су на ивици ескалације.”

Специјални изасланик Светског јеврејског конгреса Арије Ливне сматра да недавни напад историчара Смаила Чекића на српско национално биће „представља фашистички напад на један народ”. И он се пита „како да два народа живе у једној земљи, у једној држави, под таквим околностима”.

„Чекићева прича је критеријално необавезујућа кафанска прича мржње, а и његове тезе више личе на кафанске него на научноисторијске”, изјавио је професор Милош Ковачевић, један од водећих стручњака опште лингвистике на српском говорном подручју.

Сарајевски интелектуалац и универзитетски професор Уго Влаисављевић изјавио је за медије из РС да је „доиста реч о говору који подстиче међунационалну нетрпељивост или тачније расну мржњу”, упозоривши да је Чекићево излагање скандалозно и недопустиво.

Познати сарајевски глумац Јосип Пејаковић такође сматра да је Чекићево излагање „паушално и неутемељено”, и да је у служби нечега што је само њему знано. „То су ствари које су увредљиве до те мере да мора уследити одговор СПЦ и државе Србије, као и Републике Српске.”

„Од тврдњи Смаила Чекића да су Срби ’фашистоидни народ’ и да је ’геноцид над муслиманима на Балкану резултат колективне српске фашистичке идеологије’ човеку престаје дах”, оценио је Пејаковић, додавши да је стављање Његоша у контекст ’фашистоидности и геноцидности’ глупост какву свет није видео.

Душанка Станишић