Новац ће и даље бити скуп

Банка године. Банкар године. И тако већ неколико година „Банка Интеза” и њена директорка Драгиња Ђурић сакупљају признања стручних и пословних кругова и новинарских удружења од Лондона до Београда. На питање да ли је било тешко постати банка која је обележила деценију, Драгиња Ђурић подсећа да је Србија у нови миленијум ушла са изузетно лошом перцепцијом и пољуљаним поверењем у 86 банака колико их је тада било на тржишту.

– Уследиле су радикалне промене које су се, између осталог, огледале у чишћењу биланса, ликвидацији, спајању банака, а затим и уласку великих страних банака. Захваљујући политичкој вољи и смелости, али и квалитетном управљању у делу супервизије и надзора банака, Србија данас има банкарски сектор који је без премца најуређенији део економског система.

Банка на чијем сам челу још од 2001. била је у то време једна од највећих у делу пословања с правним лицима. Своју позицију додатно је ојачала 2003. године преузимањем послова динарског платног промета, када је, захваљујући изузетној ефикасности и пословности, придобила велики број клијената из сегмента малих и средњих предузећа и успела да из остварене добити двоструко увећа дотадашњу капиталну базу. Када је 2005. године постала део велике међународне банкарске групације, највећи изазов био је реорганизовати пословање и прилагодити га међународним стандарднима и пословним политикама матичне групе и наравно увести процедуре и принципе који су се већ одавно примењивали у развијеним земљама, а које су тек каснијим реформама постајали саставни део банкарске праксе у Србији. Поред тога, мој задатак је био да успешно водим банку кроз својеврстан стратешки заокрет како бисмо од банке фокусиране на пословање с привредом изградили универзалну финансијску институцију. За само две године после аквизиције постала је водећа у земљи по укупној активи, пласманима и депозитима.

Крај деценије обележила је економска криза. „Банка Интеза”, као водећа банка у земљи веома брзо се прилагодила новим условима и изузетно сам поносна на то што смо без обзира на отежане околности остали поуздан ослонац клијентима али и партнер Влади у спровођењу програма макроекономске стабилизације.

И да се вратим на почетак и ваше питање да ли је било тешко постати банка која је обележила деценију.Рекла бих да без пуно труда и напорног рада нема великог и заслуженог успеха, али да је зато управо сам успех и највеће признање.

Какви су услови пословања на почетку 2011. године?

Највећи изазов за банке у наредном периоду биће како повећати ниво кредитне активности и при томе се фокусирати на дугорочне и развојно одрживе пројекте које могу покренути привредну активност, утицати на повећање извоза или повећање броја запослених. Другим речима, дугорочна перспектива банкарског сектора зависиће, пре свега, од стања у реалном сектору, од тога колико брзо ће компаније у Србији обновити производњу и покренути нове инвестиције.

Имате ли замерки на монетарну политику НБС за ову годину?

У ситуацији када се стопа инфлације од 10,3 одсто креће знатно изнад дефинисаног коридора и када је она међу највишим стопама у Европи, Народна банка Србије има врло сужен простор за реаговање и рестриктивна монетарна политика се показује као једина расположива опција у овом моменту. Јасно је, наравно, да ће овакве мере неминовно условити поскупљење новца на тржишту и да ће се то негативно одразити на кредитну активност банака. Инфлација представља горући проблем српске привреде и главни узрок макроекономске нестабилности. Међутим, у „борби“ против инфлације, домети чак и врло рестриктивне монетарне политике су ограничени ако изостану комплементарне мере фискалне политике. Раст регулисаних цена мимо усаглашеног договора Владе и Централне банке или раст потрошње базиран на нереалном расту плата угрозиће све напоре Народне банке да се смањи инфлација.

Задржавање рестриктивног курса монетарне политике током дужег периода није добро за функционисање целокупне привреде.

Да ли повећање референтне каматне стопе отежава пласман новца?

Против високе инфлације НБС може деловати повећањем референтне каматне стопе и повећањем обавезне резерве. Новом одлуком НБС одлаже се најављено смањење обавезне резерве планирано за први квартал ове године. Уз то се и мења структура обавезне резерве тако што ће од банака бити повучена динарска средства а ослобођена девизна средства. Већа обавезна резерва у динарима у односу на претходну одлуку НБС условиће мању понуду динарских кредита и повећање трошкова финансирања за све банке. Очекује се да је ова мера привременог карактера и да ће се са смањењем обавезне резерве наставити чим се инфлација доведе у границе циљане инфлације.

Да ли би банке, па и Ваша банка, више новца пласирале привреди да се на тржишту није појавила држава са својим хартија од вредности?

Основна функција комерцијалних банака је кредитирање привреде и становништва а не куповина државних хартија од вредности. У том смислу, ни „Банка Интеза” своју пословну стратегију на базира на портфолију државних хартија. У државне хартије пласирају се само вишкови ликвидности расположиви после задовољења кредитних потреба својих клијената, правних и физичких лица.

Такође, битно је разумети да и куповином државних хартија, банке помажу држави у финансирању буџетског дефицита и посредно обезбеђују средства за исплату обавеза државе. То значи да и средства која банке позајме држави куповином државних хартија такође буду искоришћена за финансирање државних обавеза.

Да закључим, не сматрам да су државне хартије конкуренција кредитима привреди, већ да је у условима постојања буџетског дефицита за несметано функционисање привреде неопходно обезбедити и ликвидност државног буџета.

Колико је од укупних пласмана прошле године „Банка Интеза” потрошила на куповину државних хартија од вредности?

У 2010. години „Банка Интеза” смањила је износ средстава пласиран у државне записе и репо трансакције за око четири милијарде динара, док је са друге стране повећан износ кредита привреди и становништву за више од 350 милиона евра. На овом примеру се доказује чињеница да је основи циљ пословне банке кредитирање својих клијената, а да се пласмани у државне записе користе за пласман вишка ликвидности.

Зашто су у Србији у односу на регион највише каматне стопе?

Пре анализе висине номиналне каматне стопе, морају се анализирати и главни фактори коју утичу на њено формирање. Пре свега, Србија има највишу стопу инфлације у региону. И стопа обавезне резерве је, такође, највиша у региону. Србија има још релативно слаб кредитни рејтинг, ББ минус, и самим тим је премија коју инвеститори захтевају већа у односу на остале земље. Тек са стабилном макроекономијом, која би се огледала у ниској инфлацији, стабилном девизном курсу, бољим кредитним рејтингом, можемо очекивати и снижавање ризика земље.

С друге стране, како би се објективно измерила цена ризике земље, било би корисно уколико би се држава одлучила за емисију дугорочних еврообвезница на страном тржишту, као што су учиниле скоро све земље у региону. Тако би коначно добили и репер за праћење кретања цене ризика земље.

Србија ће кад-тад морати да са својим хартијама од вредности изађе на европско финансијско тржиште и то је најбољи начин да провери свој рејтинг.

Да ли је „кантри ризик” битан фактор који утиче и на формирање каматних стопа?

Да, то је важан аспект који се често занемарује у полемикама око висине каматних стопа.

И не само „кантри ризик”, већ и читав низ других фактора који се намерно или случајно не узимају у разматрање када се врше упоређивања цене новца у Србији и окружењу. Тако, на пример, у нашој јавности постоји уверење да банке у Србији имају највише каматне стопе у региону, што није тачно. Србија има лошији кредитни рејтинг од свих земаља у окружењу, стопа обавезне резерве у Хрватској је 13 одсто, док је код нас највиша у региону и на крају инфлација је у Хрватској 1,8 одсто, а у Србији 10,3. С друге стране, просечна каматна стопа на стамбене кредите у Хрватској износи седам одсто, а у Србији 7,5 одсто. У Бугарској је девет одсто, у Црној Гори 8,5 одсто.

Кад смо код поређења, у Хрватској се води велика полемика о увођењу екстра опорезивања банака. Да ли би такав порез могао да буде уведен и у Србији?

Постоје крупне разлике од земље до земље. Прва разлика огледа се у томе што држава Србија није утрошила ниједан динар на санирање губитака банака, док су државе у којима је уведено додатно опорезивање банака претходно уложиле стотине милиона евра у тамошње банке.

Шта више, највеће банке у Србији су дале велики допринос макроекономској стабилизацији у време кризе обавезавши се Бечким споразумом да неће повлачити своја улагања из Србије.

Друга битна разлика произилази из чињенице да се у Србији кроз високу стопу обавезне резерве, као и одлуку о класификацији активе, већ имобилишу значајна средства пословних банака без икакве накнаде или уз симболичну накнаду у случају динарских резерви. Иако то није класичан порез, представља одређено оптерећење потенцијала банака, које је ипак веће у односу на регион.

На крају, профитна стопа у Србији је знатно испод нивоа земаља у окружењу. Стопа приноса на капитал је крајем 2009. године била само 3,5 одсто. Официјелни подаци за 2010. још увек нису објављени, али је сасвим сигурно да неће доћи до битније промене.

Ако све то узмете у обзир, јасно је да нема места за спекулације о додатном опорезивању банака јер би то поставило питање интереса акционара да даље инвестирају на овом тржишту.

Колико банкарски сектор може у наредном периоду да помогне реалном сектору да се опорави?

Иако се банкарски сектор у претходном периоду показао као један од највиталнијих у домаћој економији, треба имати у виду да дугорочно он не може да буде здрав уколико нема здраву привреду иза себе. Уколико желимо да променимо постојеће стање и смањимо буџетски дефицит морамо бити спремни на још коренитије реформе у јавном сектору.

С друге стране реалном сектору је потребан већи обим финансијске помоћи, који би било испраћен и одговарајућим кредитно–монетарним политикама, али и пословним политикама појединачних банака. Имајући у виду потенцијале нашег банкарског сектора верујем да привреда и у наредном периоду може да рачуна на подршку банака али треба узети у обзир да због повећаног кредитног ризика постоји могућност да банке буду нешто опрезније и строже у одобравању нових кредита.

„Банка Интеза” ће и у будућности задржати исти пословни курс са приоритетом да остане банка од поверења свим својим клијентима, али и целокупној српској економији.

Миша Бркић