Наличје кризе

Арапски свет – регион са 56 одсто доказаних светских резерви нафте, у коме је 60 одсто становништва од 325 милиона млађе од 25 година, али је незапосленост највиша на свету – могао би да буде ново глобално раскршће 21. века.

„То је терен од стратешког значаја за предузетнике који трагају за новим пословима у времену изласка из кризе и обликовањима новог међународног поретка”, оценио је прошлог октобра професор Клаус Шваб, оснивач и извршни директор Светског економског форума на скупу у Маракешу.

Да би досегао такву улогу, региону МЕНА (енглески акроним за Блиски исток и северну Африку) неопходни су другачије школство, нове инвестиционе везе са Азијом, али и смело руководство, нагласио је тада професор Шваб.

Регион МЕНА је релативно успешно пребродио глобалну финансијску кризу 2007–2009. достигавши лане раст БНП-а од пет одсто, али упркос привредном опоравку – социјалне разлике у арапском свету су драстичне.

Више од 20 одсто Египћана живи са мање од два долара дневно, што је испод границе сиромаштва по стандардима УН.  У најсиромашнијим египатским породицама стопа смртности новорођенчади износи 76 на 1.000 становника, у најбогатијим је та стопа више него двоструко мања, 30 на 1.000.

У Алжиру испод црте сиромаштва живи 23 одсто популације, у Мароку 15, у Тунису 12,8 у Либији 7,8 док је у Јемену чак 45 одсто становништва сиротиња.

На прошлогодишњој скали корумпираности јавног сектора „Транспаренси интернешенела”, Тунис је на 59. месту, Мароко на 85, Египат на 98,  док је Либија на 140. позицији.

Истовремено, регион МЕНА има највишу стопу незапослености на свету: 14,7 одсто – готово три пута вишу од глобалног просека који износи 5,7 одсто. Само 30 одсто универзитетски образованих Арапкиња данас у региону има посао.

Званични подаци показују да је незапосленост у Мароку 9,2 одсто, Алжиру 9,9 , Тунису 14, Египту 9,7. Међу арапском омладином, млађима од 25 година, од Тангера до Катара, стопа незапослености свакако је виша и пење се на преко 30 одсто.

Аналитичари посебно указују и на проблем „подзапослености” у региону. Наиме, купујући социјални мир, низ држава је покушало да стопу незапослености обара отварањем радних места која не одговарају новим школованим генерацијама.

Да би остварио постојани економски успон у следећих десет година, регион треба да оствари привредни раст од четири до 6,5 одсто, и створи 18 милиона нових радних места, што је „судбоносни изазов” земаља МЕНА.

Које су препреке да млади добију улогу моторне снаге будућег развоја? Пре свега недостатак адекватног образовног система који би нове генерације Арапа усмерио ка успешном прилагођавању захтевима новог домаћег, регионалног и глобалног тржишта рада.

Чак 38 одсто арапских менаџера верује да школски систем у региону не обезбеђује прилив адекватно образованих стручњака на тржиште рада. Избор успешног модела образовног система за нови арапски свет тек је један од изазова арапске будућности.

Ако се изузму нафтом богате земље Персијског залива, Блиски исток и северна Африка суочавају се са низом стратешких ризика: од акутног мањка воде за пиће, енергетске зависности и мањка улагања у инфраструктуру до ендемске корупције и неефикасне бирократије.

Повода захтевима за промене има много.

Тања Вујић

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

. Арапи траже демократију. Тако смо и ми награбусили.

. Синови пустиње су преко ноћи постали људи из чамца.

. Бежећи из земље, диктатори арапских земаља се држе оне филозофије: Све своје са собом носим.

. Да је Арапима жив њихов највећи пријатељ Ј. Броз, рекао би им да су у праву, и они би се лепо вратили кућама.

. Грађани Магреба  улазе у Европску унију. Бродовима.

. Имају толико црног злата, а живе ко Срби.

. После Ирака, други Арапи су одлучили да сами скидају своје диктаторе. Само да не долазе Американци.

. У Египту пирамиде и даље стоје. Дрмају се само живи фараони.

Драгутин Минић