Понедељак, 27.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Барајбар: Трибунал одбио да помогне Унмику

Барајбар: Трибунал одбио да помогне Унмику
Хозе Пабло Барајбар

Поверљиви документи из 2003. године који су процурели у медије, а у којима се налазе нови наводи сведока о трговини људским органима на Косову и у Албанији, представљају аутентичне документе Унмика, изјавио је бивши шеф Унмикове канцеларије за нестале особе и форензику Хозе Пабло Барајбар. „Ти објављени документи су документи Унмика које смо ми, наравно, предали Хашком трибуналу. Видим у њима имена (без презимена) неких жртава и сећам се неких од тих имена. Те документе сам добио између 2002. и 2003. године – углавном 2002. – а већ 2003. смо радили на томе да укључимо и друге актере у планове да уђемо у Албанију”, рекао је за Радио Слободна Европа Барајбар, шеф Унмикове канцеларије од 2002. до 2007. године, а пренео је Танјуг.

„Ови документи су послати Хашком трибуналу управо у време које је означено на објављеном факс меморандуму (12. децембар 2003). Надали смо се и тражили да Трибунал интервенише и помогне с обзиром на то да ми нисмо имали јурисдикцију да истражујемо у Албанији. Требао нам је неки актер са јачим мишићима”, казао је он.

С друге стране, бивши тужилац Хашког трибунала Џефри Најс казао је да материјал пронађен у „жутој кући” у Албанији, који је касније по инструкцијама Трибунала уништен, није могао да послужи као одлучујући доказни материјал за отварање истраге. „Наравно, једна је ствар уништити, односно деградирати празне бочице лекова и други материјал пронађен у ’жутој кући‘, који по оцени истражитеља нису могли представљати довољне доказе, али добити, а онда изгубити, уништити или прећи преко навода сведока који упућују на тако озбиљне злочине – било би нешто много озбиљније”, истакао је Најс.

Специјални саветник главног тужиоца Трибунала Фредерик Свинен у петак је изјавио истом радију да истражитељи у Хагу нису аутори поверљивог документа у коме се, како су објавили поједини домаћи и страни медији, тврди да је суд још 2003. године био обавештен о трговини људским органима на Косову и у Албанији, истичући, међутим, да су већ у то време постојали искази о трговини органима.

На питање зашто Тужилаштво није темељније истраживало наводе о злочинима почињеним током 1999. и зашто се о прикупљеним исказима сведока ћутало пет година, до појаве мемоара бившег тужиоца у Хагу Карле дел Понте, Свинен је одговорио да је улога овог суда већ тада била веома ограничена и да је постојао проблем јурисдикције. „Упркос томе, ми смо те наводе испитивали, јер смо хтели да установимо да ли постоји веза између њих и истраге у случајевима Лимаја и Харадинаја. Правно гледано, међутим, докази су били недовољни, па се нису могли довести у везу са тим истрагама”, рекао је Свинен. Он је додао да је Трибунал имао детаљно описане чињенице, али да се докази нису могли извести без имена сведока, као и због тога што је крајем 2004. Савет безбедности УН наложио том суду да оконча све истраге.

М. А.

-----------------------------------------------------------

Асошијетед прес: „Пошиљке” су обично биле двоје или троје Срба

Албански сведоци са Косова дали су детаљна сведочанства о убијању заробљених Срба ради продаје њихових органа и о закопавању стотине лешева да би се прикрили трагови убијања цивила, наводи се у једном документу Уједињених нација у који је имала увид америчка агенција АП. Како је пренела Бета, у том документу на око 30 страница, објављене су оптужујуће изјаве најмање осморо људи, али светска организација није на то обратила потребну пажњу, констатује америчка агенција у извештају из Приштине.

У документу се утврђује „шема за привођење заробљеника” Ослободилачке војске Косова по окончању сукоба 2000. да би њихови бубрези, јетре и други органи могли бити извађени у кући у којој је постављена медицинска опрема.

Пол Кофеј, главни судски званичник на Косову, писао је у децембру 2003. Џонатану Стучу, званичнику трибунала за Југославију задуженог за истрагу на Косову. Кофеј је рекао да су информације „засноване на разговорима са најмање осам извора, чији кредибилитет није сигуран, а сви су Албанци са Косова или из Црне Горе који су служили у ОВК.

Један од извора је цитиран да је рекао истражитељима да су две прве операције вађења органа урађене да би се „пробили на тржиште” и да су касније трговци могли да зараде 45.000 долара по жртви. „Највећа испорука је била када смо одрадили пет Срба одједном, тада смо имали среће”, рекао је извор према извештају. „Остале пошиљке су обично биле између двоје и троје Срба”.

Тај сведок је објаснио истражитељима да су радници на Ринас аеродрому поред Тиране и на аеродрому у Истанбулу у Турској где су наводно органи ношени на продају били подмићени да „зажмуре на једно око”.

Лет између два града траје око сат и 45 минута казао је извор УН, а кућа где су органи вађени је на два сата вожње од аеродрома. Уколико се ставе у лед после вађења органи су употребљиви неколико сати. Плућа и срце око шест сати, јетра између 18 и 24 а бубрези од 24 до 28 сати.

Према документима, извори су рекли званичницима УН 2003. да су виши официри ОВК и званичници албанске владе били умешани у злочине, који су према њима трајали до лета 2000. што је скоро годину дана од када је Косово дошло под надлежност УН и НАТО.

 -----------------------------------------------------------

Оптужница за злочине у Албанији

Приштина – Специјално тужилаштво на Косову подигло је оптужницу против двојице припадника ОВК за ратне злочине против цивила у логору „Цахан” у Албанији, пренео је Танјуг. Оптужени су Хаки Хајдари (48) из Србице, познат по надимку Хаки Дреница и Сали Реџепи (55) из околине Ђаковице. Они се повезују са активностима већ оптуженог припадника ОВК Ризе Алије за злочине над цивилима, почињеним на северу Албаније.

Оптужницу против Алије, на којој се налази и бивши припадник ОВК Сабит Геци, потписао је међународни тужилац Роберт Дин. Према оптужници, Алија и још неколико неидентификованих припадника ОВК оптужени су за нехуман однос према цивилима у логору „Цахан” у Албанији од априла до средине јуна 1999. године. Број оптужених за ратне злочине и држање киднапованих цивила у два логора у Албанији тако се попео на пет.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.