ТРОСКОК МОТКОМ

Наравно да атлетска дисциплина из наслова овог текста не постоји. Мотком се скаче увис. Али овде је у јеку такмичење у томе ко ће добацити даље, а висине, у смислу узорног понашања, поштовања моралних и других бољих вредности, као да су препуштене доконима који се не баве тешким политичким радом.
Троскокашка правила, у нашем актуелном случају, после залета који траје већ шест година, предвиђају овај редослед: одскок, или устав, други корак, то су вам избори, и трећи сегмент, приземљење – то му дође статус Косова.
Још пре неколико дана све је изгледало идилично. Српска политичка класа, окупљена у парламенту, све држећи се за руке, одскочила је у уставну кампању. Али, и пре него што је доскочила, готово у ваздуху, успела је да се посвађа око избора и, рекао бих да том акробацијом угрожава и даљину првог скока.

Јер, како то увек бива, степен њихове узајамне нетрпељивости и ударања мотком по глави противника неће благотворно деловати на гласаче од којих се очекује да буду високо мотивисани и да у импресивном, тромилионском броју, изађу на референдум и заокруже "да".

Рационални политички аналитичари, а то су они који више мисле главом него стомаком, они којима историја служи за поуке више него што им политичке поруке служе за конструисање историје, били су скептични према дневнополитичком лицитирању да ће избори бити између 7. и 24. децембра.

Нити је свима који су учествовали у том политичком одскоку, с мање или више ентузијазма, децембар добар датум за изборно одмеравање снага, нити свима одговара да у истом дану буду одржани парламентарни и председнички избори.

И мала незадовољства могу да направе велике проблеме. Наиме, као што је читаоцу познато, да би се приступило изборима морају се донети закони за спровођење устава, а за то је потребна двотрећинска већина у парламенту, што опет подразумева консензус главних актера на сцени.

Из СПС-а већ стижу звуци – Милорад Вучелић – да је децембар нереалан рок.  Ако то неки и тумаче као набијање цене, тврђење пазара, плашење мечке решетом, онда актуелни спор око датума председничких избора има другу тежину, мада је такође о пазару реч.

Демократска странка не би да пропусти прилику да претпостављени и измерени рејтинг актуелног председника државе и странке буде мотка – поштапалица у парламентарном скакању, док би други да им подметну мотку и некако их саплету у накани да се у овом систему изборних спојених судова више садржаја налије у њихов ћуп.

То прераста у озбиљан сукоб између ДСС-а и ДС-а. Радикали трљају руке и већ нескривено оптужују Коштуницу и Тадића да је ипак било "тајне вечере" на којој се трговало Косовом и да су пристали на убрзане изборе како би се брзо и по српске интересе неповољно завршило ломљење руке око статуса Косова.    

Било је, уосталом, само питање дана када ће наоко идилични политички односи бити нарушени и када ће иза паравана уставног сагласја нахрупити огољен партијски интерес. У данима који следе, иза политичке уљудности потребне да би се обезбедила референдумска гласачка квота, све више ће пробијати изборно позиционирање три главне српске странке – Српске радикалне, Демократске и Демократске странке Србије.

Од понашања њихових челника зависиће дужина троскока. Како су кренули, није немогуће да се саплету већ на уставу.

Као у неком кримићу – пратите траг пара. Млађан Динкић, министар финансија у оставци који није поднео оставку, најбољи је лакмус за одређивање изборног датума. Ако се овај убрзани след појефтињења и повећања плата настави, није немогуће да ће избори збиља бити у децембру. Ако мало закочи, онда ће и избори бити пролонгирани, што ће, истовремено, значити да одлука о статусу Косова неће бити новогодишња вест дана. 

Главни уредник недељника