У Београд стижем возом и аутом

Добар ди-џеј може да наведе људе да ђускају уз музику коју никада нису ни чули, ако је пушта на прави начин. Не пуштам песме које су сви чули хиљаду пута. Ако желе такву музику могу да укључе радио или да купе компилацију са највећим денс хитовима, каже Ерик Приц, шведски ди-џеј с лондонском адресом, звезда Бекспиријенсжурке која ће се одржати 12. марта у „Беоекспо“ центру.

Бивши члан састава „Свидиш хаус мафија“ направио је комерцијални деби са синглом „Кол он ми“(Call On Me) и славу умногоме дугује овом хиту који га је винуо на прва места европских и светских топ-листа. Нумера из 2004. препознатљива је и по споту који је својевремено коментарисао и Тони Блер. Наводно, само што није пао са справе за вежбање када је видео девојке у трикоима како вежбају аеробик у ритму „Кол он ми“. Међутим, посетиоци Бекспиријенс журке неће бити у прилици да чују ову нумеру.

– Она припада неком давном времену. Нисам је свирао од 2005. Она уопште не личи на музику коју сада пуштам и стварам. Људи који данас долазе да ме слушају не желе да чују „Кол он ми“. Они желе музику коју сам објавио под етикетом Прајда, Маусвил и слично.

Недавно сте издали нови сингл Најтон (Niton), да ли сте задовољни реакцијама?

Веома смо задовољни Најтоном. Хтели смо да објавимо велики сингл са спотом и осталим што уз то иде и све се одвијало заиста сјајно.

У Србији наступате 12. марта, а пре тога у Русији. Како долазите, да ли сте превазишли страх од летења?

Нисам. Летим можда два или три пута годишње. Стварно не волим да путујем авионом и ако могу било где да стигнем возом или аутомобилом, одлучићу се за ту варијанту. У Србију стижем возом и аутомобилом.

Који је музичар или бенд имао највећег утицаја на вас?

„Дипеш моде”, убедљиво.

А које су по вашем укусу три најбоље песме икад снимљене?

Од „Дипеш мода“ „Евритинг каунтс“ и „Фотографик“. Од осталих денс нумера волим „Он“ од Aphex Twin.

Да ли је у ери Интернета лакше или теже постати популаран у свету музике?

Ако правите музику која се издваја од онога што сви други раде и другачије је, Интернет ће вам помоћи да будете још већи. У односу на пре десет година, милион пута је више музике онлајн, јер сваки клинац с компјутером може да постави своју песму на Фејсбуку или Јутјубу, на блогу. Много је музике, свако може да буде успешан, али мора да нађе начин да сија јаче од других.

Ово вам је трећи пут у Београду. Кад помислите на Србију, шта вам прво падне на памет?

Пљескавица, ваша храна. Имам много пријатеља из Србије. Ја често радим на Ибици. Тамо сам упознао много пријатеља не само из Србије него из целе бивше Југославије. И кад год сам долазио у Београд или у Нови Сад на Егзит, увек ми је било забавно. Волите музику и умете да јој се препустите.

Шведска је расадник светски популарних ди-џејева. Шта мислите да је разлог?

Мислим да смо ми Швеђани такви не само у музици него и у дизајну и моди. Кад нешто радимо, високо постављамо лествицу. Такав је наш менталитет. Гледамо како то ради свет и трудимо се да направимо нешто још боље.

Први сте добили дозволу да семплујете „Пинк флојд“. Да ли је било тешко?

Није уопште, мада су сви мислили да је немогуће. Ми смо им пустили нумеру, свидела им се и рекли су „да”.

Да ли добијате позиве да наступате на ВИП журкама на којима се окупља светски џет-сет?

Стално ме зову, али нисам то радио. Више волим да наступам у правим клубовима, пред правим клаберима. На такве забаве људи долазе да пијуцкају шампањац и покажу своје „гучи“ ташне. Нису ту због музике. Ја волим да свирам тамо где људи долазе због страсти према музици.