Математика у срцу

Он се зове Раде Шпегар и радо се непознатом друштву представља прво као ученик дизајнерске школе „јер тако изгледа занимљивије”. После, наравно, „призна” да је ђак Математичке гимназије.

А какав је заправо тај млади човек, колико је успешан такмичар на олимпијадама знања, како подноси одвојеност од куће и живот у Дому, шта жели и чему се нада могли су да сазнају гледаоци емисије „Математика у срцу” Школске редакције Радио-телевизије Србије.

Имала је ова емисија још једног јунака истог кова, Милана Крстајића, но Раде је за овај повод важан и због оног што је рекао на самом крају. Овај вредан и ведар, скроман и лепо васпитан младић изјавио је да својим успехом сматра и то што има прилику да се појави на телевизији и да се обрати својим вршњацима.

Данас кад такву могућност телевизије пружају свакојаким типовима, кад се најдуже на екрану задржавају бизарни и опскурни ликови који се замајавају по вилама и дворовима актуелних ријалитија, кад се фреквентност прилога о трачевима са естраде не може поредити ни са чим другим, кад се из полусвета пред камере извлаче особе од којих се праве тобоже јавне личности, кад нам анонимуси али и неки од познатих (мислило се и угледних) који су пристали да се с њима друже нахрупљују у кућу да нас даве и гњаве својим баналностима – појава оваквог момка прави је бисер.

И не сме бити да је бачен међу свиње и треба веровати да ће гледалиште, само ако и кад има избора, дати предност онима који заиста заслужују да се нађу на екрану над онима којима право место и јесте на фарми.

Кад се телевизија искрено одлучи да млађем нараштају открива и представља неспорне хероје данашњице или да ствара јунаке који би могли бити пожељан узор, на располагању јој стоји више начина и може да се послужи различитим жанровима. Играна серија је једна од најефектнијих и најпопуларнијих ТВ врста, али се у овом домену није баш нарочито показала и доказала.

Серија „Приђи ближе” на РТС-у била је добар покушај, али као да је брзо пала у заборав и питање је да ли је оставила ликове за дуже памћење.

Сад се ТВ Хепи прихватила да емитује серију „Тотално нови талас”. Акценат на „ваннаставним активностима” групе гимназијалаца, од скејтборда до видеоарта, од балета до реповања, као и са неизбежном бендовском свирком, захвалан су оквир за пласирање познатих (и вечних) адолесцентских тема, уз избегавање сувише директне дидактичности родитеља или наставника.

У радњи има симпатичних заплета, у тексту има духовитости, млади глумци су шармантни, старији су се потрудили...

Крајњи исход и дугорочнији учинак ове продукције Медија нета засад је неизвестан. Аутори би имали разлога за велико задовољство ако би се управник Културног центра, кога игра Марко Живић, примакао слави оног управника Дома културе, у тумачењу Боре Стјепановића, из филма „Сјећаш ли се Доли Бел” – или ако би неко од ових данашњих клинаца оставио трајног трага у исписницима, како су то својевремено постигли Бане Бумбар и компанија из серије „Грлом у јагоде”.