Ирак као Вијетнам

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 19. октобра – Офанзива гериле која овај месец претвара у један од најсмртоноснијих по Американце у Ираку може да се пореди с прекретничким догађајем у дугом Вијетнамском рату, фронту са кога је америчка војска, пре више од три деценије, била приморана на повлачење и који је изазвао снажне политичке потресе у САД. То по Вашингтон врло неугодно поређење прихватио је синоћ као "могућно" први пут и шеф Беле куће Џорџ Буш.
Поређење с трауматичном прошлошћу лансирао је коментатор "Њујорк тајмса" Томас Фридман, налазећи да садашња бура у Ираку – где је за само 17 дана октобра погинуло 68 војника САД – подсећа на жестоку офанзиву звану Тет (почету 31. јануара 1968.) у којој је армија тадашњег Северног Вијетнама однела само пропагандну победу, али довољну да унутар Америке распламса масовни отпор према том рату. У интервјуу за телевизију Еј-Би-Си, Буш је изјавио да би та теза "могла бити тачна" јер и сада као и онда на спољном фронту "расте насиље" (уз напомену да је у Ираку "Ал каида врло активна и опасна") док су Американци "пред изборима" (парламентарни, 7. новембра).

Председник је, ипак, одбацио могућност тоталног репризирања вијетнамских збивања у ирачком случају. Па је, тако, прецизирао да "у мом мандату (до јануара 2009) нећемо повући трупе из Ирака јер би одлазак представљао наш пораз". Упитан да ли предстојећи избори представљају својеврстан референдум о рату у Ираку, Буш је одговорио да ће то бити референдум, али о томе "ко може боље да обезбеди земљу од будућих напада и да допринесе да национална економија настави да јача".

Апсолутног понављања историје, наравно, нема, али хроничари уважавају да је она "учитељица живота" и подсећају да су драматизације поводом офанзиве Тет нагнале ондашњег америчког председника Линдона Џонсона да одустане од кампање за реизбор. Пред Американцима су сада избори за конгресмене, а не за шефа државе, али испољава се сличност с прошлошћу у томе што би власт – не у Белој кући него у парламенту – могла да пређе у руке опозиције.

Најновији прилог таквим проценама дали су данас објављени резултати анкете листа "Волстрит џорнал" и телевизије Ен-Би-Си. За власт, сада опозиционих, демократа у Конгресу изјаснило се 52 одсто, а за очување 12 година дуге доминације републиканаца само 37 процената испитаника. Уједно, само је 16 постотака анкетираних дало позитивну оцену раду парламента, што је најнижи ниво подршке тој законодавној власти у последњих 14 година.

Популарност владајућих републиканаца је, како се процењује, понајвише у паду због погоршавања ситуације у Ираку и низа скандала међу њеним истакнутим представницима. Управо објављено Си-Ен-Еново испитивање јавног мњења показује да чак 74 одсто грађана сматра да је "Конгрес изгубио везу с просечним Американцима", а 58 процената мисли да су парламентарци више посвећени "специјалним" него општим интересима".

Већина испитаника, њих 54 одсто, каже да је за њих постало немогућно даље остваривање "америчког сна" (да свака наредна генерација живи боље од претходне). Овакав песимизам одудара од показатеља по којима америчка привреда осетно напредује, уз релативно ниску стопу незапослености и раст вредности главних берзанских акција.

Последњих недеља пале су и цене (претходно знатно поскупелог) бензина, што би, по правилу, требало да повећа подршку властима. Али таква подршка изостаје, махом због омањивања власти у два приоритета које је сама прогласила – на фронту у Ираку и у инсистирању на "моралном оздрављењу" нације. Испоставља се, наиме, да посрћу и ратна тактика и функционерска етика.