Нови аранжман са ММФ-ом на две године

Влада Србије јуче је ставила тачку на последњу седму рунду преговора са Међународним монетарним фондом. Међутим, данашњим одласком Алберта Јегера и чланова његовог преговарачког тима не завршава се сарадња наше земље са Фондом. Како „Политика” сазнаје, српски државни званичници покуцаће на врата зграде у Пенсилванија авенији у Вашингтону у наредних неколико месеци, највероватније до краја јуна. Од ММФ-а ће, а како је „Политика” раније извештавала, српске власти затражити нови надзорни аранжман из предострожности, који неће подразумевати додатно задуживање земље.

Званичници ММФ-а понудили су Србији и наставак актуелног аранжмана, али су чланови нашег преговарачког тима ону прву понуду („надзорни аранжман”) сматрали примамљивијом. Јер, од већ одобрених 2,9 милијарди евра, за подршку девизним резервама, Србија је повукла тек половину средстава.

Како сазнајемо, нови аранжман биће закључен на две године, а вашингтонски контролори надгледаће макроекономску ситуацију у Србији и нудити саветодавну помоћ.

Када је о захтевима за већом јавном потрошњом реч, представници ММФ-а и последњег дана задржали су чврст став баш као и на почетку преговора. Пара за повећање зарада у буџету нема, а евентуални домино-ефекти, односно преливање захтева на све државне службенике и пензионере угрозили би економску стабилност земље.

– Стручњаци ММФ-а сматрају да је много боље да се, уколико економски раст буде већи од очекиваног, а државна каса се буде боље пунила, запосленима у државној администрацији исплати једнократна новчана помоћ. Јер, тиме се ефекат исплате не би пренео на буџет за следећу годину – каже један од учесника у преговорима.

А реч која ће се најчешће чути током предстојеће две године новог аранжмана јесте – реформа. Јер, Србија мора да направи озбиљне промене у здравству, државној администрацији, али и образовању. Домаћи задатак који наша земља није завршила у време кризе сада долази на дневни ред. Могуће је да ће од српских преговарача бити затражена даља реформа пензијског система, сазнаје се из извора блиских преговарачком тиму.

Иако је измена и допуна Закона о пензијском систему недавно усвојена у српском парламенту и то пошто се готово годину дана радило на реформи пензијског система како би се пооштрили услови пензионисања, ово решење би (како се сазнаје) могло бити само прелазно. Највероватније ће се инсистирати на изједначавању старосне границе за одлазак у пензију и за мушкарце и за жене. И то тим пре што је уочи Нове године у Скупштини прошла одлука да се старосна граница за одлазак жена у пензију помера тек од 1. јануара 2013. године, а не од 2011. како је било првобитно договорено с ММФ-ом.

Болна тачка су и инвалидске пензије којих, по оцени међународних експерата, има много у Србији, али и смањења учешћа просечних пензија у просечним зарадама које су како се и до сада ценило у Србији међу вишим, а пензијски систем који функционише по систему проточног бојлера, не може да буде одржив.

Суштина нових захтева требало би да се сведе на то да учешће пензија у буџету буде што мање, а не као што је сада случај да се из државне касе за исплату пензија издваја безмало 45 одсто укупних прихода.

Аница Николић

Јасна Петровић