Каиро у Медисону

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Десетине хиљада људи на улицама у протесту против власти који траје већ данима. Није ни Каиро, ни Триполи, ни Манама у Бахреину. Догађа се у Медисону, главном граду америчке федералне државе Висконсин.

У недељу је на улицама Медисона, града од око 250.000 становника, протестовало око 70.000 људи. Демонстранти су углавном били чланови синдиката радника у јавном (државном) сектору, којима су се придружиле и колеге из суседних држава.

Мета њиховог незадовољства је програм Скота Вокера, новог гувернера Висконсина (изабраног прошлог новембра), да, зарад смањивања буџетског дефицита у држави, запосленима у јавној управи укине многе бенефиције и повећа им пензијске доприносе. Али више него то, повод за излазак на улице је његова намера да у истом пакету укине и права синдиката на колективно преговарање.

Висконсин има проблем великог мањка у свом буџету од око 1,8 милијарди долара. Сличне, и углавном веће буџетске рупе, које су махом резултат минуле економске кризе и још неопорављене привреде, имају међутим и готово све друге федералне државе (уравнотежени државни рачун има само њих шест од 50). Док је, процентуално, дефицит Висконсина 12,8 одсто буџета, онај у Невади је чак 45,2 одсто, 44,9 одсто у Илиноису, 31,5 одсто у Тексасу…

Повод за демонстрације у Медисону зато је пре свега синдикално-политички и у ствари је реч о политичком сучељавању чије последице увелико превазилазе локални оквир. Висконсин се, наиме, сматра кључним бојиштем за председничке изборе 2012. Обама је у овој држави однео победу 2008, а да би задобио други мандат морао би опет да овде прође боље од свог засад још непознатог републиканског ривала.

Гувернер Вокер, републиканац, то свакако има у виду када показује решеност да не попусти, јер је Обама још прошле недеље стао на страну демонстраната, поручујући да је Вокеров предлог закона „напад на синдикате”. Локални посланици из Демократске партије, који су у једном моменту сви прешли у суседну државу Илиноис да би спречили да тај закон прође у локалној скупштини, Вокера пак пореде са свргнутим египатским лидером Хоснијем Мубараком.

Синдикати страхују да ако изгубе нека од давно стечених права у Висконсину, то може да буде пример да се на сличне потезе одлуче и гувернери (у свакој држави они су врховна извршна власт) у 18 других држава где су републиканци у већини.

За либералне коментаторе није реч о новцу – да јесте, гувернер не би повећавао дефицит смањивањем корпоративних пореза – већ о намери да се умањи моћ синдиката као једне од снага која се боре да Америка буде у већој мери „социјална држава” него што она по идеологији њених конзервативних политичара сме да буде.

Пол Кругман, економиста нобеловац, који два пута недељно пише коментаре за „Њујорк тајмс”, Висконсин види као бојиште на коме републиканци желе да, елиминисањем синдиката, оснаже своју моћ у промовисању интереса корпоративних олигархија и тај модел пренесу на целу Америку. Доказујући то, подсећа да је кризу, чију цену највише плаћа америчка средња, то јест „радна” класа, изазвала менаџерска елита са Волстрита, који се и најбрже опоравио.

По њему, иако су сви Американци формално равноправни у политичком процесу, милионери и милијардери су ти који могу да унајмљују лобисте и дају донације политичарима како би заштитили своје интересе. Синдикати су једна од институција која је противтежа утицају „великог новца”, па отуда и покушај да се буџетска криза искористи да им се поткрешу крила.

М. Мишић