Дебакл Меркелове у Хамбургу

Демохришћанска унија канцеларке Ангеле Меркел примила је протеклог викенда „шамар” од бирача у Хамбургу који су апсолутну већину гласова дали грађанској левици. На превременим изборима грађанства, како се у слободном и ханза (Ханза – савез севернонемачких слободних градова) граду Хамбургу називају покрајински избори (град ужива статус покрајине), тамошњи социјалдемократи су однели историјску победу над традиционалним ривалом, демохришћанима.

Са освојених 48,3 одсто гласова, социјалдемократи ће располагати апсолутном већином у новом сазиву градског парламента. После пуне деценије проведене у опозицији, формираће градску владу и именовати првог градоначелника.

До сада владајућа Демохришћанска унија, у коалицији са Зеленима, претрпела је вољом бирача историјски пораз. Локални коментатори једногласно називају овај пораз – изборним понижењем. С разлогом. „Залиха бирачког поверења”, број освојених гласова у поређењу са претходним изборима, преполовљена је. Демохришћани су забележили минус од 20,6 одсто гласова. Сада располажу са свега 21 процентом бирачке наклоности. Следе Зелени са 14 одсто, либерали Гвида Вестервелеа са осам одсто гласова...

Димензија блиставе победе левице, односно апсолутни размер њеног тријумфалног повратка на власт, долази до изражаја ако се узме у обзир да су социјалдемократи освојили више нових гласова, него, на пример, Зелени укупно... Безмало двоструко више бирача дало им је глас него Либералима вицеканцелара Гвида Вестервелеа.

Шта је подстакло (не)очекивано тежак пораз грађанског центра? Из централе Меркелове странке у Берлину јавности су електронском брзином понуђена објашњења: реч је о локалном изборном резултату који нема никаквих додирних тачака са популарношћу демохришћана на савезном нивоу.

Истини на вољу, жестоко критиковани стил досадашњег градоначелника Алхауса допринео је у знатној мери дебаклу. Каже се да је његов деспотизам, некомпетенција и непопуларност (због разбацивања новца из градске касе у приватне сврхе – преко милион евра потрошио је за системе обезбеђења приватне виле, а рачун је платио град Хамбург) сматрају се главним изборним аргументима победника.

„Ово није пораз странке, већ дебакл сада већ бившег градоначелника и његове клике”, истакао је, примера ради, водећи немачки изборни аналитичар Матијас Јунг.

Међутим, непопуларност одлазећег градоначелника била је само један од директних повода. Главни узрок незадовољства бирача објашњив је чињеницом да је град Хамбург традиционални индустријски и лучки центар, средина где већина становника зависи од економије. Последице рецесије овде су израженије него у просеку, а пратеће рестриктивне мере штедње, попут поткресивања социјалних давања, посебно долазе до изражаја.

Град Хамбург, наравно, не представља поглавље за себе. Широм Немачке нерасположење грађанства расте па се, с правом, очекује да владајући демохришћани претрпе нове, можда не толико тешке поразе на следећих шест покрајинских избора у овој години. Следе избори у Саксонији-Анхалту, у Баден-Виртембергу, у ханза граду са статусом покрајине Бремену, у Рајнланд-Фалцу, у Мекленбург-Претпомеранији и у Берлину...

Милош Казимировић