„Топионичари” српске културе украли Вука и народне хероје

Крађа споменика истакнутих личности из српске историје као да је попримила размере епидемије, а последња у низу догодила се пре два дана, када је из дворишта Народног музеја у Крагујевцу однета биста Вука Караџића. Поред украдене Караџићеве бисте, лопови су у последње време са постамената у овом граду скинули бисту Трише Кацлеровића, једног од оснивача Српске социјалдемократске странке, која се налази у парку у оквиру Милошевог венца, а однете су и бисте народних хероја Ђуре Димитријевића, Тозе Драговића, Воје Радића и Миодрага Урошевића, које су се налазиле иза „Заставине” старе управне зграде.

Александар Стаменковић, директор Народног музеја у Крагујевцу, сматра да крађа споменика Вуку Караџићу, заједно са осталим које су се догодиле, није мотивисана материјалном добити. Откупна цена килограма бронзе је око 250 динара.

– Покрадене су бисте историјских личности, баш у време када се прославља Сретење. Сматрам то чистим терористичким актом, који представља удар на српску државу, културу и нацију. Убеђен сам да је тако и те крађе би требало третирати у рангу са убиствима и силовањима – огорчено коментарише Александар Стаменковић.

Поводом крађе бисте Вука Караџића, дело вајара Драгана Панића, Стаменковић каже да део дворишта Народног музеја није под видео надзором, јер реновирање ограде траје већ пет година.

– Пет година се борим да се та ограда заврши, јер је музеј отворен са свих страна, а велики проблем ми стварају урбанисти, који тврде како би ограда нарушила целину Милошевог венца, а постоје и аргументи типа да култура не треба да се ограђује од народа – говори Стаменковић.

Наш саговорник наводи да је за све то време двориште музеја постало место окупљања наркомана, бескућника, алкохоличара и проститутки, практично на месту на којем је настала модерна српска држава. Са друге стране, Стаменковић каже да подршка долази од градских власти.

У Народном музеју у Крагујевцу тренутно је у току изложба „Устави Кнежевине и Краљевине Србије”, која ће бити отворена до 2. марта. На поставци је могуће видети свих шест устава Кнежевине и Краљевине, који су настали у периоду од 1835. до 1903. године. Стаменковић наводи да је занимљиво и то што полиција све време обезбеђује рукописе устава.

– Они су ту откад је почела изложба, додуше у згради музеја, а за то време су лопови ушли у двориште и однели бисту Вука Караџића. Музеј има једног чувара у смени, који такође може да прати шта се дешава унутар музеја, преко видео надзора – објашњава Стаменковић.

Слична пракса крађе споменика догађа се и у Београду. Скулптура дечака на Чукур чесми у престоници је украдена прошле године, а бронзана плоча са споменика Николи Тесли испред Електротехничког факултета нестајала је два пута. Треба имати на уму да штета иде и на рачун пореских обвезника, јер је израда нове бисте дечака коштала преко 1,1 милион динара, а плоча Николи Тесли 94.000 динара. Надлежни се довијају како умеју, па је последња плоча великом српском научнику урађена од тврде пластике. Ни други српски градови нису имуни на ову врсту лоповлука. У Лозници су вандали ових дана однели две бронзане бисте Вука Караџића и једну Јована Цвијића из дворишта основних школа. Оне су пронађене 17. фебруара у Лозничком Пољу. У Ђурђеву су ухапшени лопови који су украли споменик Жртвама рације у месту Жабље крај Новог Сада. Они су споменик уситнили на мање делове, а затим га продали на отпаду секундарних сировина у околини Београда. У јавности се могу чути и коментари да су и власници приватних отпада саучесници у овој крађи, јер лопов је лопов, а они који имају користи од крађе такође су одговорни у неделу, уз сасвим извесну чињеницу да постоји врло уносно црно тржиште бронзе и бакра.

С. Стаменковић