Делимо паре које немамо

Сигурно да би нас у сали Народне банке било много мање да се нисмо окупили због расподеле пара којих немамо. Овим речима модератора отворен је округли сто „Између социјалне правде и економске ефикасности”. И заиста у згради у Немањиној улици није било учесника у социјалном дијалогу који се није нашао за округлим столом. Тема је окупила и представнике синдиката, који се залажу за повећање зарада, али и послодавце који би тај вишак средстава за расподелу требало да створе, али и државне званичнике, који би између супротстављених захтева требало да балансирају.

– Нема алхемије нити чаробне формуле којом би се вредност створила ни из чега – разбио је илузије одмах на почетку дијалога гувернер Дејан Шошкић. – Да не буде забуне, притисци за повећање зарада су оправдани, и нико не спори да су плате мале и то је свима јасно. Али оно што изгледа није свима јасно јесте да је наша производња толико ниска да су и оволике зараде на ивици издржљивости. Закључак је јасан, можемо трошити само оно што стварамо. Ако желимо да потрошимо више или ћемо да продамо оно што имамо, или да се задужимо. Имамо избор или да живимо на рачун претходних, или будућих генерација – казао је гувернер и упозорио да међугенерацијска солидарност мора да постоји.

Зато, тек када будемо више радили и када порасте извоз можемо да разговарамо о повећању зарада. У супротном, последице би биле врло озбиљне, упозорио је Шошкић.

– Ако отпустимо тај вентил и попустимо пред захтевима за повећање плата просветарима онда ће сигурно минус у државној каси бити већи од 4,1 одсто колико је договорено са Међународним монетарним фондом. Може неко на то да каже „врло важно ако се искомпромитујемо”, али оног тренутака када држава попусти једнима, оправдано ће сви захтевати повећање зарада. Ти притисци ће се прелити на цео јавни сектор и пензионере, али и на приватни сектор. Може неко за то да каже да га је баш брига, али онда је притисак на цене неизбежан. А ако као земља будемо имали инфлацију доћи ће и до слабљења динара. То значи да становништво и привреду чекају веће рате за кредите које су позајмили. Уз све то сигурно можемо да очекујемо пад бруто домаћег производа. Све би то пратило и огромно трошење новца из државних резерви, а конкурентност домаћих привредника на међународном тржишту била би знатно смањена – рекао је Шошкић и додао да разуме проблеме са којима се привреда суочава.

Међутим, Милан Кнежевић, из Асоцијације малих и средњих предузећа не мисли тако. Он је јуче замерио гувернеру што је једном приликом поручио привредницима да због ниске тражње не могу да повећавају цене јер робу неће моћи нико да им купи.

– Али, ја вам кажем да су пред нама два избора. Или да не повећавамо цене у складу са инфлацијом и пропаднемо без основног капитала, или да повећавамо цене и банкротирамо али са очуваном супстанцом – казао је Кнежевић који је гувернеру замерио и то што курсне разлике поједу профит предузећима.

Гувернер је још једном поновио зашто би закуцавање курса било опасно и додао да су све земље које су имале фиксни курс на крају запале у кризу. Да ли вам је толико битно то што евро расте кад увозите сировине, питао је гувернер Кнежевића. Одговор је био потврдан.

– Ако јесте онда бисте морали да потражите домаћег добављача – посаветовао је Шошкић свог саговорника. Он је додао и то да колико год да су неки скептични, инфлација ће до краја године ићи надоле и нестабилности на тржишту неће бити, тако да нема ни разлога за поскупљења.

Ранку Савић, председницу Асоцијације независних и самосталних синдиката, интересовало је има ли Народна банка одговор на све учесталија поскупљења основних животних намирница.

– Ми не поседујемо инструменте којима можемо да смањимо цену литра млека, килограма пшенице или кукуруза. Али оно што можемо јесте да утичемо на понуду новца на тржишту – објаснио је Шошкић.

А. Николић