Сећање на ослободиоце Београда

Представници СУБНОР-а, војске Србије, Скупштине града и других организација данас ће полагањем венаца и одавањем поште погинулим борцима обележити 20. октобар – дан ослобођења Београда у Другом светском рату. Биће то прилика да се они, али и остали житељи Београда још једном подсете на овај значајан датум из наше новије историје, али и да се у појединим круговима поново поведе расправа о карактеру тих догађаја.

Подсетимо, Београд је, после окупације која је трајала дуже од три године, коначно ослобођен 20. октобра 1944. године. Ослобођењу су претходиле завршне борбе које су почеле 14. октобра и трајале недељу дана. У њима је под командом Пеке Дапчевића учествовало око 50.000 бораца Народноослободилачке војске Југославије, распоређених у девет дивизија, и велики број црвеноармејаца, припадника Четвртог мотомеханизованог корпуса, чији је командант био чувени генерал Владимир Жданов. Они су продирали према граду из неколико праваца, а главни је био Авала–Бањица–Дедиње–Славија. Партизани су прво ушли у Раковицу, а последњи је ослобођен Земун – 22. октобра. Учесници ових догађаја, сада већ у поодмаклим годинама, кажу да су се у граду водиле праве уличне борбе, а сећају се и једног, добро утврђеног тенка код споменика кнезу Михаилу на Тргу републике из којег су Немци дуго и упорно дејствовали. Последњи отпор немачке трупе су пружале око Железничке станице и на Калемегдану. У борбама за ослобођење Београда, према званичним подацима, погинула су 2.994 борца Народноослободилачке војске и 960 припадника Црвене армије, а процењује се да је погинуло око десет хиљада Немаца. Већина погинулих ослободилаца били су млади људи, од којих неки још нису напунили ни 18 година.

Иначе, 20. октобар дуго је био званичан празник главног града. Тога дана додељиване су октобарске награде, одржаване академије и друге свечаности, а овај датум често је "руководећим структурама" био прилика да упуте своје поруке народу.

Учесници НОР-а и један број историчара сматрају да су овај, али и остали значајни датуми из Другог светског рата, последњих година неправедно запостављани. Они истичу да се ратне жртве и велики допринос наше земље у антифашистичкој борби не смеју заборавити нити маргинализовати, а историјске чињенице преправљати. Поједини историчари, међутим, мисле да 20. октобар за Београђане није представљао никакво право ослобођење, будући да су ослободиоци одмах завели диктатуру и једнопартијски систем, а велики број грађана, потенцијалних идеолошких противника стрељали под лажном оптужбом да су сарађивали са Немцима. Они се питају зашто Јосип Броз Тито није учествовао у тим борбама, и шта би се десило да је договор савезника био другачији, односно да ли би Београд тада ослободили партизани или нека друга војска.