„Потрошач” има старијег брата

Пржена кафа задржава арому до 45 дана, а добро уље је оно које нема талога. Приликом куповине конзервисане хране требало би избегавати надувену амбалажу, док стручњаци саветују да не би требало куповати хлеб са загорелом кором, јер је то обично чађ која садржи канцерогене супстанце. Закидање на мери представља драстичан прекршај и штети угледу продавнице..... Овако су пре 30 година у „Политикином” додатку „Знате ли шта купујете”, стручњаци и новинари отварали очи овдашњим потрошачима учећи их како паметно да потроше свој новац.

Доказ да читаоци често знају више о својим новинама него они који у њима раде управо је овај додатак објављен 7. септембра 1980. године (а који је приредио инжењер Милован Љубисављевић) који је на адресу „Потрошача” послао сакупљач „Политикиних” подлистака потписан само као верни читалац. Вероватно први овакав подлистак који се бавио заштитом купаца, и то опет настао у нашој редакцији, сведочи о томе да је „Политика” и пре три деценије, а верујемо и кроз целу своју историју, полазећи од тога да смо сви ми потрошачи, знала да препозна које теме интересују читаоца.

Занимљиво је да су теме и пре три деценије биле сличне онима којима се данас бавимо. Купац очигледно жели да зна шта купује, колико је коректан продавац од кога купује и жељан је савета који му помажу да бира. Данас, са савременим законом о заштити потрошача и више од 70 удружења регистрованих код нас, чини се да нисмо много напредовали. Суштина није само у прописима него и у њиховој примени. Ако је судити по броју читалаца који су контактирали са нашом редакцијом за годину дана колико „Потрошач” излази купци у Србији нису заштићени колико и грађани Европске уније, на пример. Проблеми су још озбиљнији код нас, не вара се више на ваги, али другим примедбама као да нема краја.

Како је овај старији брат „Потрошача”, подлистак „Знате ли шта купујете”, и за нас био изненађење направили смо одабир текстова и одлучили да их објавимо у овом броју. Редакција захваљује верном читаоцу.

Ј. Антељ

-------------------------------------------

ПОТРОШАЧИ, БУДИТЕ ОПРЕЗНИ!

(/slika2)Животне намирнице трошимо свакодневно и не знајући често да се поред класичних намирница у промету налази и веома велики број различитих производа који не садрже само природне састојке, него и разне адитиве који су латентна опасност за наше здравље. Исто тако намирнице су због свог специјалног састава подложне променама. Зато треба познавати и набављати само квалитетне и исправне производе. Такође, требало би знати како их сачувати да се не покваре и најзад како их што боље искористити.

Потрошачи будите опрезни, саветују они који пишу о исхрани, било да упозоравају на закидања на квалитету или на хемијске адитиве којим се прикрива лошији квалитет, поправља општи изглед, боја, арома, као и на нетачна мерења и слично.

КО БРИНЕ О ПОТРОШАЧИМА

(/slika3)Више него што је случај са другим производима, квалитету и исправности намирница поклања се у свету велика пажња што се види из активности бројних организација које се баве стандардизацијом и доношењем међународних прописа и препорука о намирницама ( ИСО, ФАО , ОЕЦД и др. ).

Ове организације у програмима рада имају и усаглашавање норми о квалитету намирница и сировина за прехрамбену индустрију о адитивима који се могу додавати намирницама (конзерванси, боје, ароме, емулгатори и др.).

Наша земља активно учествује у раду комисија и радних група тих организација и наше се законодавство о намирницама усаглашава са међународним, што нам помаже код извоза и увоза прехрамбених производа. На пример, када комисија ФАО –Кодекс алиментаријус прогласи неки адитив штетним на основу испитивања шкодљивости употреба таквог адитива се забрањује и код нас (цикламат, салицил и неке вештачке боје и др.).

Поред званичних стандарда о квалитету намирница које доносе државни органи чиме регулишу квалитет и сировински састав дозвољене додатке, бактериолошке норме и дозвољене количине пестицида, начин паковања и означавања, превоза и складиштења, односно руковања до продаје потрошачима у многим земљама, (а и код нас) постоје инспекцијске службе кoje контролишу примену тих прописа и предузимају казнене мере против несавесних произвођача и трговаца. Код нас су то тржишна (цене и квалитет), санитарна и ветеринарска (здравствена исправност) пoљопривредна инспекција (квалитет) које врше поглед у производним погонима и продавницама, контролишући (свака у свом домену) цене, квалитет и исправност намирница у производњи и промету.

По правилу у продавницама и угоститељским објектима на јавном је месту истакнут број телефона инспекције којој се треба јавити у случају да се роба наплаћује скупље или ако се продаје роба нижег квалитета или неисправна.

Осим државних инспекција у развијенијим земљама веома су активне организације грађана за заштиту потрошача које су врло ауторитативне и у стању су да се изборе за права потрошача да за свој новац добијају квалитетне и здраве намирнице.

Код нас у месним заједницама постоје савети потрошача чија је активност веома различита. Неки су веома активни, а други пасивни, што се видело и пo томе да се организације за заштиту потрошача нису више заузеле за отклањање несташица неких намирница: кафе, јестивог уља, шећера и детерџента. Иначе, у циљу бољег снабдевања грађана производима свакодневне потрошње наши прописи обавезују организације удруженог рада да сарађују и да се договарају са самоуправним интересним заједницама, месним заједницама и организацијама потрошача о развоју и локацији продајне мреже на њиховом подручју, о асортиману, количини, квалитету и цени производа намењених непосредној потрошњи, о радном времену и другим питањима везаним за уредно снабдевање грађана.

Рекламе преко радија, телевизиje и других средстава информисања често истичу предности не само заиста квалитетних намирница, већ и производе који такве препоруке не заслужују. То је и разлог што неке организације потрошача осуђују сумњиве рекламне потезе. У Паризу је објављена интересантна брошура под насловом: „Потрошачи, пазите . реклама!”

Нека удружења потрошача организују упоредно тестирање намирница и резултате тих тестова објављују у штампи, што помаже потрошачима да купују добре производе.

Kод нас Центар за потрошаче, у оквиру Завода за унапређење  домаћинства, у заједници са Привредном комором повремено организује упоредно стручно оцењивање намирница у Београду. Овај систем оцењивања показао се као веома користан, јер је објективан, стручан и произвођачи намирница поправљају квалитет својих производа након негативних оцена.

ПАЗИТЕ КАДА КУПУЈЕТЕ

И поред законских обавеза још има произвођача и трговаца који довољно не поштују прописе o квалитету и хигијенској исправности намирница и о добрим пословним обичајима. Зато се на тржишту налазе и намирнице слабијег квалитета, мањег садржаја у паковањима и сумњиве исправности. Нажалост и такве намирнице неупућени потрошачи купују. А постоје једноставни методи за оцену да ли се купују намирнице одговарајућег квалитета и означене количине. Само је потребно да се потрошачи потруде да себе заштите и да не толеришу никакве пропусте произвођача и трговине. Треба наиме да знате да у таквим случајевима имате права на замену производа са манама или повраћај новца, а ако вам рекламацију не уваже треба се јавити инспекцији.

Циљ овог прилога је да пружи потрошачима основна упутства о правима која имају и да им омогући да распознају квалитетне и исправне намирнице, да добију одговарајућу количину квалитетних и исправних намирница и то по цени која је означена.

Потрошачи данас обично прихватају нове производе сматрајући их добрим и нешкодљивим нарочито ако се рекламирају. Има, међутим, доста примера да потрошачи прихватају без резерве и намирнице са много разних хемијских додатака иако могу да купе исте производе са мање или без адитива. На пример, није исто купити воћне сокове или разне напитке са пуно конзерванса, боja, арома или сокове природне чак и без додатог шећера. Закон о ЈУС-у и правилници о квалитету намирница обавезују произвођаче да стављају на намирнице читљиве и истините ознаке намењене потрошачима. Забрањено је заправо стављање нетачних непрецизних и нејасних ознака које могу купца довести у заблуду у погледу порекла, квалитета, природности, количине, додатака.

Потрошачи треба заправо да се придржавају неких основних правила приликом куповине намирница и не куповати производ без ознаке на паковању или без ознаке врсте и квалитета намирнице која се продаје ринфузно, избегавати производе на којима није јасно назначено који састојак садржи и дати предност онима који те податке имају и који садрже што мање адитива. Уздржавати се од куповине намирница cа нејасним ознакама, јер постоји сумња да су оне нејасне са разлогом, предност давати намирницама коje носе ознаке природног састава. на пример, без додатих конзерванаса, бoje и других хемијских додатака, без додатног шећера и слично. Највеће поверење поклонити намирницама које носе све прописане ознаке и читку ознаку датума производње и рок употребе, а нарочито намирницама које су скоро произведене jeр свежина je основни елеменат квалитета и исправности намирница

ОБАВЕЗЕ ТРГОВИНЕ И ПРАВА ПОТРОШАЧА

(Фото Драган Јевремовић)

Право je сваког купца да контролише мерење, паковање, наплату и друго, али то треба чинити на начин који не вређа радника у трговини. То уосталом омогућују и прописи који на те ствари обавезују продавца.

Обавезе трговине, односно радника у њој су да редовно и квалитетно снабдева потрошаче, да према потрошачима има коректан однос и да довољно брзо и ваљано услужи купца, да прода на захтев потрошача намирнице које се налазе у продавници или по приручном складишту, да истакне цену робе коју продаје на начин уочљив за купце и да продаје по тим ценама. Да намирнице приликом продаје тачно мери и то на исправним вагама, да за паковање продате робе користи омотни материјал који је сразмерне тежине чист и нешкодљив, да не држи у продаји намирнице нижег квалитета од прописаног и оне којима je истекао рок употребе, да одстрани из промета намирнице које су опасне по здравље потрошача и да не продаје неисправне, покварене, фалсификоване и намирнице нижег квалитета под видом и по ценама за виши квалитет. Обавеза трговца је и да сарађује са саветима потрошача и месним заједницама и да поврати новац или замени намирницу са скривеном маном (страни предмети, зараженост и друге мане које се код куповине не уоче).

(Фото архив „Политике”)

Потрошач има право приликом куповине намирница на редовно и квалитетно снабдевање одређеним производима, односно да у одређеној продавници може увек купити све намирнице и у количинама које тражи (осим у изузетним случајевима), на безбедност приликом куповине животних намирница. да не би дошло до продаје укварених и штетних намирница, на одговарајући квалитет робе коју купује, тј да роба одговара у свему прописаном квалитету, на коректан однос трговаца приликом куповине, на куповину робе по редовно утврђеним и означеним ценама и на повраћај и замену купљене робе ако има скривених мана.

ТАЧНО МЕРЕЊЕ И ПАКОВАЊЕ

Дужност je продавца да прода ону количину намирнице коју купац жели, прикривање и обустављање продаје робе je привредни преступ који се кажњава, количинско ограничавање продаје намирница дозвољено је само у изузетним приликама када се осећа несташица неке робе, jep би продајом већих количина робе било би доведено у питање редовно снабдевање других потрошача а постојала би сумња да се роба у већој количини од уобичајене купује из шпекулативних разлога.

Ако намирница није оригинално пакована продавац je дужан да робу тачно измери и то на исправној и балансираној ваги.

По правилу материјал који служи за паковање намирница не сме се урачунати у тежину купљене робе.

Закидање на мери представља драстичан прекршај и штети угледу продавнице и радне организације чија је продавница. Нарочиту пажњу треба обратити на мерење воћa и поврћа на пијацама и то посебно када их мери препродавац јер им кантари често нису исправни, а има и трикова код мерења.

У продавници вага мора бити тако постављена да потрошач непосредно види колико тежи намирница коју кyпyje. Препоручљиво je да потрошач гледа у вагу док се намирнице мере. На захтев потрошача продавац је дужан да робу поново измери, ако се посумња у тачност мерења.

Продавац је дужан да купљену и измерену намирницу запакује. Прописи поред осталог забрањују да се за паковање намирница употребљава влажна умашћена или упрљана хартија и хартија која има мирис или која отпушта своје састојке (новине и сл).

Забрањено je паковање намирница које се троше у непрерађеном стању или без одстрањивања спољњег слоја у стару хартију (новине, папир од књига или свезака и сл.) и хартију која је већ била употребљавана ако таква хартија долази у непосредан додир с намирницама.

Папирне кесе су најпогодније за паковање намирница.

ТАЧАН ОБРАЧУН 3A КУПЉЕНЕ НАМИРНИЦЕ

Обмањивање купаца je пojaвa позната од давнина, али je са напретком технологије и оно постало маштовитије. Прошла су, наиме, времена обичног закидања помоћу лажних тегова и кантара са нетачним мерама, спајања канапа са кофом воде, мешања на изглед сличних намирница и материјала.

Могућности за обмањивање потрошача су данас веома велике jep се потрошач тешко сналази у великом броју намирница. Тако, на пример, ако вам продавац прода јунетину као телетину или говедину по цени јунетине он вам неоправдано наплаћује знатно више. Исти je случај ако вам у млевено месо убаци парчиће лоја или ако je то већ учинио пре него сте дошли у продавницу.

Обманом потрошача у трговини ce сматра: стављање у промет намирница које по својој тежини или квалитету не одговарају ономе што се редовно претпоставља код таквих производа: стављање у промет намирница са означеним подацима који не одговарају врсти, садржини, пореклу, или квалитету намирница: неправилно обрачунавање купљених намирница на штету потрошача.

Обрачуну треба обратити што више пажње било да купујете намирнице у класичној било само услужној продавници. Није, наиме, непознато да се неке намирнице зарачунавају по вишој цени од одређене и истакнуте, као и да је на траци са касе било више производа него у корпи. Познат је трик са неким производима који стално стоје поред касе и сваком потрошачу улазе у обрачун, а ако је неко то уочио одговор је спреман: „Зар то није ваше, извините”.

Проверите и ви бар једном да ли је обрачун извршен коректно, а то вам омогућава трака ако купујете у самоуслузи,. а у класичној продавници се снађите сами, јер су тамо обично и цене недовољно истакнуте и нису исписане на намирницама.

СВЕЖЕ ВОЋЕ И ПОВРЋЕ

Када купујете воће и поврће обратите пажњу да оно буде свеже, зрело за потрошњу, здраво, да није натруло и без напрслина, убоја и оштећења, да нема страни укус и мирис и да не садржи видне остатке хемијских средстава за заштиту од болести и штеточина. Иначе, плодови су код већине врста сортирани по величини и класирани по класама (екстра, I и I I).

Међутим, код продаје воћа и поврћа има честих неспоразума између продаваца и потрошача и то онда када се продаје роба која није класирана већ се у истим преградама, односно сандуцима налазе ситни и крупни плодови допадљиви и са лошим изгледом, а продавац жели најпре да избаци мање привлачне плодове док потрошач жели оне најбоље.

Добра је пракса неких продавница да дају потрошачима да сами одаберу плодове и количину. Најбоље је, ипак, да трговина набавља од произвођача већ сортирано воће и поврће и да га као такво продаје. Код услуживања воће се не сме паковати у новинску и другу употребљавану хартију.

(Фото архив „Политике”)

У савременом воћарству и повртарству користе се разна хемијска средства за заштиту од болести и штеточина тзв. пестициди. који се задржавају на плодовима доста дуго. Стога је неопходно да ce плодови пре употребе брижљиво перу или чак и љуште, мада корен и лишће апсорбују неке инсектициде који се таложе у пулпи плодова и излажу потрошаче токсичним деловањима. То је и разлог да се данас чак више цене плодови ситнији и мање допадљиви, ако не садрже пестициде. Код агрума (лимун, поморанџа и др.) и банана неки пестициди се не могу одстранити ни прањем (ортодифенил и фенилфенол) те прописи обавезују да се истакне ознака „кора није за јело”. Грешка је чак и када се кришке лимуна са кором ставе у чај или се кора поморанџе користи за спремање посластица.

ЗАМРЗНУТО МЕСО, ВОЋЕ И ПОВРЋЕ

Највеће предности у конзервисању меса, маслаца, воћа, поврћа и других намирница има тзв. дубоко замрзавање. Основно је, међутим, правило да се једном одмрзнуте намирнице што брже припреме и троше и да се поново не замрзавају. Зато приликом куповине обратите пажњу да ли су ове намирнице замрзнуте. Ако су одмрзнуте и омекшале, не купујте их. Замрзнуто поврће треба одмах спустити у кључалу воду без претходног одмрзавања.

 И у домаћинству се могу месо и друге намирнице замрзавати и то само веома свеже. Месо пре замрзавања не треба прати, а ако је неки део био изложен бактеријама треба га одсећи. Правилно замрзнуто свеже месо може се држати у фризу од једног до 10 месеци, ако није било прекида струје. У том случају месо треба у року од 48 часова употребити, а никако га не замрзавати поново.

Смрзнута готова јела треба такође држати до потрошње у фризу, а готова јела у лименкама и алу-фолијама уопште не треба држати у фрижидеру, као и све друге трајне конзерве.

Купљено свеже месо до припремања треба држати у хладнијем сектору фрижидера. али само на дан-два, а највише пет дана (бифтек). Кувано месо и јела са месом не треба држати више од једног до два дана, осим ако се не замрзавају у фризу.

КОЈИ ЈЕ ХЛЕБ НАЈБОЉИ

У нашој исхрани хлеб је још увек основна и свакодневна намирница. Поставља се, међутим, питање који хлеб одабрати: комплетан са свим састојцима, црни, или полубели. Пошто мекиње у хлебу успоравају ресорпцију фосфора, калцијума и гвожђа, а бели хлеб је лишен неких састојака (калцијум, гвожђе и витамини) дијететичари препоручују полубели хлеб који је лако сварљив и садржи потребне биоелементе.

Добар је онај хлеб који је нарастао и има правилан облик, светлу или тамнију румену боју коре, која је једнолично печена, једноличну и шупљикаву средину са својственим мирисом и укусом.

Не треба куповати хлеб са овим манама: загорела (црна) кора која се не сме јести јер се претпоставља да чађ из изгореле коре садржи канцерогене супстанце, средина гњецава, с воденастим и сланинастим слојевима, грудвицама од брашна и соли; недовољно печен и са неприродним мирисом и укусом, са страним телом или ако је плеснив и паучљив.

Хлеб се лакше вари бајат и зато гa сасвим свежег не треба јести у већој количини.

Хлеб и пециво у продаји на мало морају се завијати хартијом. Ако хлеб и пециво нису оригинално паковани, на продајним полицама мора бити означена врста хлеба и тежина појединих комада као и назив произвођача.

Поједини хлебови могу у тежини губити до пет одсто, с тим да просечна тежина 10 хлебова не сме бити мања од оне која јe назначена.