Ко су успешни лидери

Пословни свет данас се налази у процесу изузетно брзих и радикалних промена  које чине неопходним нови начин руковођења. Зато су управо данас више него икада потребни еластични лидери новог кова.
"Да ли ће једна компанија бити довољно спретна да преживи изненађења која носи сутрашњица у великој мери зависи од тога да ли су њени лидери – посебно највише руководство – способни да у условима драстичних промена управљају сопственим емоцијама", упозоравају Големан, Бојацис и Макијева у својој књизи Primal Leadership: Learning to Lead with Emotional Intelligence (Harvard Business School Press, Бостон 2004; ускоро излази наш превод ове књиге под насловом Емоционална интелигенција у лидерству, Адизес, Нови Сад 2006).

А потреба за новим вођама довела је до наглог развоја проучавања лидера и лидерства са становишта социјалне психологије, социологије, економије, антропологије и других хуманистичких дисциплина.

Владање емоцијама

Ови аутори тврде да су данас потребни пре свега, емоционално интелигентни лидери, који знају како да успешно управљају узбурканим емоцијама, што им омогућава да размишљају рационално чак и у критичној ситуацији. Такви лидери не чекају да дође до кризе па да на њу реагују, већ предвиђају промене, својом визијом антиципирају будућност и прилагођавају се на оно што ће тек доћи.

Основна идеја ове књиге је "да су емоције изузетно важне за руковођење – да је подстицајно лидерство најважнија димензија, да она у највећој мери одређује да ли ће остали напори једног руководиоца уродити плодом, или пропасти".

Ако вођа својом визијом успе да на чланове групе пренесе своје одушевљење и оптимизам, ако у њима подстакне позитивне емоције, то значи да је реч о резонантном лидеру који успева да усагласи своје емоционалне вибрације са другима. Ако, пак, у томе не успе, ако у њој побуђује само токсичне емоције, као што су страх, брига, апатија или мржња, онда је реч о дисонантном лидеру, чија група делује неусклађено, раштимовано и неефикасно.

Емоционално интелигентни лидери су резонантни лидери, што значи да њихово одушевљење, енергија и страст, са лакоћом налазе свој емоционални одјек у читавој групи. Резонанти лидер има благотворно емоционално дејство на своју групу, чији се чланови добро осећају јер су самопоуздани, међусобно чврсто емотивно повезани, осећају једни с другима солидарност и заједнички одлучују. Захваљујући емпатији лидера, његови чланови осећају прихваћеност, сигурност, разумевање и подршку, што им помаже да сачувају оптимизам и самоувереност и у ситуацијама наглих промена и криза.

Једна од најважнијих способности вође јесте да својом привлачном, неодољивом визијом подстакне своје чланове на заједничку мисију и да их покрене у позитивном смеру. Инспиративни лидери својом сугестивном и искреном визијом буде у запосленима осећање да је њихова делатност сврсисходна, важна и да је повезана са заједничким вредностима.

Вештина лидерства

Емоционална интелигенција делимично је наслеђена, а вештина лидерства, на њој заснована, као и свака друга (нпр. свирање виолине, кошарка или скијање), учи се, развија, одржава и вежбањем јача. Једна од главних теза Големана и сарадника је да се резонантно, подстицајно лидерство, засновано на способностима емоционалне интелигенције, може научити и усавршити.

У основи стицања и усавршавања лидерских способности јесте процес самоусмереног учења. Овај процес подразумева систематско, планско развијање одређених способности или вештина с циљем да постанемо онаква личност какву желимо.

Самоусмерено учење, којим се постаје емоционално интелигентан лидер, укључује следећих пет открића:

Откриће сопственог идеалног ја (ко желим да будем?). Визија идеалне слике о себи, кадра је да пробуди наду и снажну страст за променом, која није ни лака. Највеће узбуђење и конструктивну енергију може да покрене повезивање лидера са сопственим неоствареним сном, најдубљим личним вредности, као и са заједничком визијом запослених у погледу будућности организације.

Откриће сопственог стварног ја (шта су моје јаке и слабе стране?). Ово откриће омогућава лидеру да упозна своје стварне особине, предности и недостатке. Откривање својих мана и "слепих мрља" није ни мало лак посао за лидера с обзиром да га у томе сречавају осећање омнипотенције и механизми одбране као што су рационализација, потискивање, пројекција и сл. Друга сметња на путу самоспознаје лидера јесте "шефовска болест", односно појава да руководиоцима њихови подређени врло ретко указују на мане, тако да су шефови лишени повратне информације о томе где и како греше у руковођењу.

Израда властитог плана учења (како да развијем своје предности и истовремено да умањим недостатаке?). Основу за промену у личности и начину руковођења представља детаљан и изводљив практичан план за поступно јачање својих добрих особина, за стицање нових лидерских вештина, али истовремено и за ослобађање од рђавих менталних навика и деструктивних, штетних особина.

До четвртог открића, радикалне промене у стилу лидерства и начина живота, стиже се дуготрајним упражњавањем нових образаца понашања, мишљања и осећања. Промена у начину вођења само је део ширег преиспитивања себе, властите личности и свог дотадашњег начина живота. Промена у лидерском стилу и стицање битних лидерских вештина (емпатија, самопоуздање, управљање конфликтима, сарадња) није тек козметичка промена понашања, већ захтева коренити преображај личности. Старе, штетне мисаоне и емоционалне навике мењају се веома тешко и споро – упорним, сталним вежбањем нових.

Развијање социјално-емоционалних односа који ће омогућити промену. За све ове фазе преображаја неопходни су нам други, односно потребна нам је неризична група (породична, пријатељска, струковна) састављена од особа у које имамо поверење. Само позитивна, сигурна друштвена средина допушта појединцу безбедно испробавање нових емоционалних вештина.

Има више разлога зашто је књига Емоционална интелигенција у лидерству, постала бестселер у светским размерама. Пре свега, Големан је добро уочио недовољност стандардне, "чисте" интелигенције (која се мери тестовима и изражава помоћу IQ) за успех у животу и бизнису. За многе послове, а посебно за лидерство неопходна је изразито развијена емоционална интелигенција. Публици прија и Големанов "педагошки оптимизам", чврста увереност да се лидерске вештине, могу успешно развијати и јачати.