Да ли долази „смрт” књиге

У београдском кафеу „Philip” представљена је нова књига Јасмине Нинков, директорке Библиотеке града Београда, под насловом „Библиотеке XXI века”, коју је објавила „Чигоја штампа”. О књизи су говорили Жарко Чигоја, Триво Инђић и ауторка.

Жарко Чигоја предвиђа „смрт књиге” кроз педесет година, у данашњем облику. Уместо штампаних, постојаће електронска издања књига. Поражавајућа чињеница за Србију, каже Триво Инђић, представља податак да само пет одсто становништва користи услуге библиотека, а оне би требало да буду „јавни сервис културе”. У Србији постоји око 180 градских библиотека, што је недовољно, јер не задовољава културне потребе Србије. Библиотеке немају одговарајући простор, немају потребно стручно особље, финансирање је проблематично, фондови књига су непотпуни. Библиотеке су први захтев сваке културе, али наши министри културе, наклоњенији естради, то не схватају.

Уз напомену да су библиотеке, музеји и архиви – темељи сваке културе, Јасмина Нинков је подсетила да је крај XIX и почетак XX века време када су се у Србији оснивале јавне библиотеке (читалишта). То су, по правилу, биле велике просторије у центру насеља. Статус града добијала су места која су имала милицију, пошту и библиотеку. У Београду, књиговезац и издавач Глигорије Возаровић отвара „малу библиотеку” и читаоницу 1827. године, која пет година касније прераста у Библиотеку вароши Београда (1832). Већ у децембру 1845, група грађана оснива Друштво србског читалишта у Београду, које 24. јануара отвара своје просторије корисницима. Тако је све почело.

После 2000. године, наглашава Јасмина Нинков, ситуација у библиотекама се донекле поправила, пре свега у Београду, а онда и у неким већим градовима Србије. Ипак, и даље не можемо да тврдимо да се библиотеке доживљавају као места задовољства не само културних, већ и информационих, образовних и социјалних потреба. Библиотекарство је област која вапи за коперниканским обртом ка идеалу јавног простора првог реда, које у времену транзиције треба да обезбеди сваком грађанину могућност непосредног приступа информацијама и културним садржајима.

За мото књиге, Јасмина Нинков узела је мисао Хорхе Луиса Борхеса: „Постоје само две велике светске тајне – порекло времена и порекло библиотека”.

З. Р.