Da li dolazi „smrt” knjige

U beogradskom kafeu „Philip” predstavljena je nova knjiga Jasmine Ninkov, direktorke Biblioteke grada Beograda, pod naslovom „Biblioteke XXI veka”, koju je objavila „Čigoja štampa”. O knjizi su govorili Žarko Čigoja, Trivo Inđić i autorka.

Žarko Čigoja predviđa „smrt knjige” kroz pedeset godina, u današnjem obliku. Umesto štampanih, postojaće elektronska izdanja knjiga. Poražavajuća činjenica za Srbiju, kaže Trivo Inđić, predstavlja podatak da samo pet odsto stanovništva koristi usluge biblioteka, a one bi trebalo da budu „javni servis kulture”. U Srbiji postoji oko 180 gradskih biblioteka, što je nedovoljno, jer ne zadovoljava kulturne potrebe Srbije. Biblioteke nemaju odgovarajući prostor, nemaju potrebno stručno osoblje, finansiranje je problematično, fondovi knjiga su nepotpuni. Biblioteke su prvi zahtev svake kulture, ali naši ministri kulture, naklonjeniji estradi, to ne shvataju.

Uz napomenu da su biblioteke, muzeji i arhivi – temelji svake kulture, Jasmina Ninkov je podsetila da je kraj XIX i početak XX veka vreme kada su se u Srbiji osnivale javne biblioteke (čitališta). To su, po pravilu, bile velike prostorije u centru naselja. Status grada dobijala su mesta koja su imala miliciju, poštu i biblioteku. U Beogradu, knjigovezac i izdavač Gligorije Vozarović otvara „malu biblioteku” i čitaonicu 1827. godine, koja pet godina kasnije prerasta u Biblioteku varoši Beograda (1832). Već u decembru 1845, grupa građana osniva Društvo srbskog čitališta u Beogradu, koje 24. januara otvara svoje prostorije korisnicima. Tako je sve počelo.

Posle 2000. godine, naglašava Jasmina Ninkov, situacija u bibliotekama se donekle popravila, pre svega u Beogradu, a onda i u nekim većim gradovima Srbije. Ipak, i dalje ne možemo da tvrdimo da se biblioteke doživljavaju kao mesta zadovoljstva ne samo kulturnih, već i informacionih, obrazovnih i socijalnih potreba. Bibliotekarstvo je oblast koja vapi za kopernikanskim obrtom ka idealu javnog prostora prvog reda, koje u vremenu tranzicije treba da obezbedi svakom građaninu mogućnost neposrednog pristupa informacijama i kulturnim sadržajima.

Za moto knjige, Jasmina Ninkov uzela je misao Horhe Luisa Borhesa: „Postoje samo dve velike svetske tajne – poreklo vremena i poreklo biblioteka”.

Z. R.