Председница слика црно-бело

Није реткост да се жене баве фотографијом, као професијом наравно, што потврђују фоторепортери у нашим елитним листовима и часописима али и успешни фотографи у клубовима слободних уметника фотографије. Ана Поздерац је од почетка ове године и председник Фото-клуба „Београд”.

Најстаријег у Србији који броји већ 72 године постојања.

– Бити председник клуба у коме су поникли највећи мајстори и најпознатији фоторепортери некадашње Југославије, а стасавају и нови, велика је част, да не говорим о обавезама. Надам се да ћу уз помоћ осталих колега остварити жељу да успешно радим – почела је причу Ана Поздерац.

Она је, иначе, вероватно, једини „женски председник” фото-клуба у Србији, а свакако најмлађи у историји свог.

Интересовање за фотографију показала је, како то обично и бива, у основној школи. Пресудан је био долазак у Београд за време рата у Босни. Први апарат Јашика, мала лабораторија у купатилу, мукотрпно развијање филмова, развијачи фиксири, израда слика...

– Намеру да се озбиљније бавим фотографијом могла сам да остварим 2005. године када сам сазнала за „Радионицу Петернек”, већ легендарног Томислава Петернека који је и сам дугогодишњи члан Клуба „Београд”. Био је председник у најтежем периоду, када је 2006. године успео са неколицином старих чланова да обнови рад клуба и окупи чланство и организује клупску изложбу. Тада сам и ја постала активан члан. Сарађујући са Маријом Миловановић-Максимовић, почела сам да шаљем своје слике на изложбе – сећа се наша саговорница.

Уследиле су похвале, награде, фотографска признања. За сада Ана има звање фото-аматера друге класе, Фото-савеза Србије. Излагачка делатност тек предстоји. Нови изазов је активност у клубу. Поред редовних окупљања, средом, у Месној заједници „Цветни трг”, Ана уз помоћ старијих чланова има и мале планове. Да се поред теоретских предавања, које успешно води Данило Цветановић, видео-приказа радова, организују и мале „радионице”, како би се и практично радило са млађим члановима. Јер, златно време, када је Клуб „Београд” имао своје просторије и лабораторије је прошло, закључује са жаљењем.

– Професионално се бавим фотографијом венчања, донедавно као асистент Александра Јанчевића. Крајем прошле године почела сам да радим самостално, али са другачијим начином рада. О томе, свакако, другом приликом. Моје личне фотографске преокупације су акт и црно-бели снимци. Волим оштро светло, јаке контрасте и сенке које комбинујем са лепим облинама девојке. Да спојим снагу тела, нежност и еротику. Одлутам и другим путевима. У природу, али и да снимам драге особе – објашњава Ана Поздерац.

За време кратког разговора у студију, ако би се то могло рећи за стан наше саговорнице, млада уметница није губила време: било је ту организовано снимање Марине Стајовић, уз подршку фризера и шминкера Јоване Величковић и Бране Костић. И наравно севање професионалних блицева и шкљоцање Никона Д3с и Д300.