Руски зајам ипак на кашичицу

Уколико Србија до јуна буде делимично завршила пројектну документацију могуће је да ће Русија одобрити само део зајма за инфраструктуру од договорених 800 милиона долара, најавио је за „Политику” Зоран Ћировић, помоћник министра финансија. То значи да би кредит био одобраван у фазама.

–У првој фази кредит би могао да буде одобрен за пројекат пруге Ваљево–Лозница, али и за два потпројекта у оквиру Београдског железничког чвора. Реч јеoизградњи другог колосека пруге Панчевачки мост – Панчево и техничко-путничке станице Земун – најавио је Ћировић.

Овим је практично руска страна изашла у сусрет домаћим преговарачима. Јер, представници наше земље управо су летос предлагали да се паре одобравају сукцесивно, како који пројекат буде завршаван. Представници рускoг министарства финансија тада нису били ради да прихвате ту идеју и инсистирали су на завршетку комплетне документације, како би, као што су образлагали, ризик за инвестирање свели на минимум.

Упитан да ли ће одобравање кредита у фазама бити скупље него да зајам од Руса добијемо у целости, Ћировић каже:

– О томе нисмо разговарали. Али, с обзиром на то да је један од услова руске стране да њихове грађевинске фирме буду главни извођачи радова, то би требало да олакша нашу преговарачку позицију. Њихов аргумент је да им се не исплати да велику грађевинску опрему и механизацију транспортују за мале послове, али ова три пројекта су довољно велика да би могла да им се исплате.

За целокупан пројекат изградње Београдског железничког чвора пројектна документација још није готова. Тај посао није завршен ни када је реч о обнови пруге Београд–Бар.

– Док се тај посао не заврши ми не можемо да пређемо на финансијски део посла, односно на преговоре о условима под којима бисмо добили зајам – објашњава Ћировић.

А на питање зашто нам толико времена треба да завршимо пројектну документацију, ако је 200 милиона долара кредита за подршку буџету већ „легло” крајем прошле године, Ћировић каже да нема одговор јер то није у надлежности Министарства финансија.

Како наглашава, наш захтев биће да домаће грађевинске фирме буду ангажоване у што већем обиму као подизвођачи и суизвођачи, с обзиром на то да Руси инсистирају да у највећој мери радови буду поверени њиховим компанијама.

– Не чини повољне услове само камата. Важно је и колики ћемо рок отплате добити, колики ће бити грејс период, односно могућност да неко време не плаћамо камату, као и колико ће наших фирми бити ангажовано, колики аванс ћемо платити – наводи Ћировић.

Он каже да је последњи пут радна група заседала у Москви крајем јануара и очекује да следећи састанак буде заказан у првој половини године.

Али већ на пролеће би преговарачи опет могли да седну за сто. Пруга Ваљево–Лозница, за коју треба да буде повучено око 250 милиона евра, најспремнија је за финансирање. Милутин Игњатовић, директор Саобраћајног института ЦИП, који ради пројекте за све три инвестиције, најављује да ће документација за пругу Ваљево–Лозница бити завршена до априла.

– Половина пројеката је већ била урађена. Дуго смо чекали услове и сагласности јавних предузећа за преосталих тридесетак километара. Остало је само да се пројекат мало преуреди и може да се кандидује за одобравање зајма – истиче Игњатовић.

За завршетак Београдског железничког чвора, како су процениле обе стране, треба око 220 милиона евра. Иако се његов завршетак планира већ скоро четири деценије, целовит пројекат не постоји.

Директор ЦИП-а каже да постоји део за главну железничку станицу „Прокоп” и она би могла да почне да се гради. Па како би која фаза пројекта била завршавана, тако би могла да се отварају градилишта. Идејно решење целог „Прокопа” може да буде завршено за око пет месеци – каже наш саговорник.

Исто толико времена је потребно за путничко-техничку станицу Земун, као и за још једну такву станицу, која би била грађена у Макишу, уместо првобитно планиране у Кијеву. 

Ремонт пруге Београд–Бар изискује 230 милиона евра. То превазилази оквире овог аранжман. Шта ће тачно на том делу железнице бити финансирано из руског кредита, није познато.

Игњатовић каже да паре могу да буду одобрене на основу студије оправданости коју су прошле године урадили ЦИП и италијанска кућа Италфар, јер она садржи прецизну спецификацију трошкова и радова. За идејне и главне пројекте потребно је неколико месеци.

Да ли ће се о руском зајму, који су пре више од годину дана уговорили председник Србије Борис Тадић и руски председник Дмитриј Медведев, разговарати са премијером Владимиром Путином када у марту дође у нашу земљу– није познато.

 „Не верујем да ће се разговори са Путином водити на том техничком нивоу”, закључује Зоран Ћировић, шеф српског преговарачког тима.

А. Николић

М. Авакумовић