Дипломирани хонорарци

За седам година, колико ради, ниједан послодавац није јој понудио уговор о сталном запослењу. „Вечити хонорарац, то сам ја”, у шали за себе каже Милијана Старчевић (29), дипломирани економиста. Посла има на претек, додаје, али не у струци и не на неодређено време.

– Изгледа да ми преостаје само један пут: да на минимум спустим критеријуме при избору посла. Радим у трговини, нисам баш касирка, али јесте моја колегиница која је такође економиста. Запослила сам се по препоруци и то на једвите јаде. У глави ми је, после толико трагања, била само мисао – „дај шта даш”. А на то што говорим два страна језика, имам нешто радног искуства и очекујем више од живота, морала сам да заборавим – резигнирано каже Милијана. Од државе је „дигла” руке, па зато више није ни на бироу рада. Десет година сама себи уплаћује доприносе. Нада се бољем радном месту, на пример, у маркетингу неког предузећа.

И многе њене колеге са истим степеном стручне спреме данас раде на бувљаку, у бутицима, цвећарама… Археолози слажу робу у хипермаркетима или новине у киосцима, сликари су се, јурећи трбухом за крухом, преобратили у таксисте, професорске бугарског језика у хостесе…

Да факултетска диплома није гаранција за добијање сталног радног места доказује и статистика. Шестина незапослених Београђана који су завршили факултет налази се на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ). У Филијали Београд од 93.769 незапослених16,9 одсто имависоку стручну спрему. Од тог броја, њих 5.564 има од 25 до 29 година,док 1.292 грађана од 50 до 54 годинатакође има диплому, али не и радну књижицу.

Један од њих је Драган Ракочевић, који је својевремено дипломирао историју уметности на Филозофском факултету. До пензије му је остало три и по године, али има други проблем – нико га неће у своје (радне) редове. Послодавци у огласима најчешће наводе „старосни цензус” за раднике које траже, а он по правилу не прелази 40. годину.

– На бироу чекам већ шест година. Не мислим да ће ми наћи посао јер су и сами рекли да то зависи од понуде на тржишту рада. Али, да ми понуде да будем пекар, лимар, чистач или перач аутомобила, више је него смешно. Разумно би било да се рецимо запослим у некој туристичкој агенцији јер је то најближе мом образовању – јада се Драган. Баш је недавно, каже, искористио погодности које нуди НСЗ, па је похађао курс на којем је научио како се пише радна биографија и пропратно писмо послодавцу. Али – још се није јавио неко коме би те своје списе предочио...

– На евиденцији сам због здравственог осигурања и то је мој једини добитак од државе – додаје овај дипломирани историчар уметности.

У НСЗ-у процењују да сваки пети на њиховој евиденцији нијена бироу рада због тражења посла, већ ради остваривања права наматеријалну помоћ, туђу негу, умањење рачуна за комуналије или повластицу ГСП-а.

Структура стручне спреме оних који су остали без посла, истичу надлежни, није се мењала у последње две-три године, односно без радног места је највише оних са основном и средњом школом, док је понуда послодаваца и даље окренута ка квалификованим кадровима који поседују и додатна знања. Према подацима београдске филијале НСЗ-а,незапослени са вишим степеном образовања чешће од осталих користе програме доквалификације, преквалификације и разне врсте обука.

Саветодавци при запошљавању поручују да, ипак, од самих незапослених највише зависи ко ће колико брзо пронаћи посао. Слика је у почетку увек иста – грађани који су без посла код њих долазе са одређеном дозом страха, питају колико ће дуго бити на евиденцији. Одговор је немогуће дати, уверавају надлежни, јер то не зависи од Националне службе већ од тога колико је незапослени активан у тражењу посла, да ли је образован, испуњава ли услове... Послодавци, међутим, махом наводе да када запошљавају нове раднике воде рачуна о дипломи, али то није увек гаранција да ће радник добро обављати посао.

Марија Бракочевић

-----------------------------------------------------------

На бироу 15.634 Београђана са дипломом

Чак 44.767 особа са високом стручном спремом у Србији нема стални посао и налази се на бироу рада, док јеод тог броја 15.634 незапослених евидентирано у филијали Београд.Највећи број високообразованих, њих 10.164, на евиденцији је до три месеца, 6.512 грађана чека на посао од три до шест месеци, а 8.766 од годину до две.У старосној доби од 25 до 29 година на бироу радаје 16.555 особа са седмим степеном стручне спреме и 3.242 људи старости од 50 до 54 године, такође са факултетском дипломом.

-----------------------------------------------------------

Послодавци траже економисте, информатичаре, докторе…

Послодавци су Националној служби за запошљавање исказали највише потреба за високообразованим стручњацима изекономских и правних наука и из области информатике и статистике.Упоређујући податке о броју незапосленихи броју слободних послова које су у 2010. години послодавци пријавили НСЗ-у најтраженија занимања са високом стручном спремом су ИТ стручњаци, инжењери електротехнике и програмери, инжењери грађевине са лиценцама за пројектовање, специјалисти офталмологије, онколози, фармацеути са положеним стручним испитом, ветеринари, специјалисти кардиологије, анестезиологије, висцералне хирургије, гинекологије, радиологије, дефектолози, дипломирани правници и економисти из области финансија,... Тражени су и професори математике, физике, хемије, српског, енглеског и немачког језика, као и кадар који је потребан музичким, грађевинским и угоститељским школама.  У НСЗ-з напомињу да је у већини случајева реч о раду на одређено време.