Тајанствена вила на Дубашници

Бор – Борска општина ће, можда већ почетком ове туристичке сезоне, од МУП-а преузети Титову вилу на планини Дубашници и широм је отворити за богату туристичку клијентелу, из земље и света. Ово тајанствено атрактивно здање, удаљено од Бора 25 километара, грађено је од 1979. до 1983. године уз велико ловиште и намењено Јосипу Брозу Титу. Али, он ту никада није крочио, а у ловачкој резиденцији је често, готово до краја 2000. године, одседао бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић.

Преговори са надлежнима у Републици о туристичкој перспективи виле на Дубашници трају од 2001. године и ускоро би, кажу у борској општини, могли да буду окончани. Незнатно преуређена, била би атрактивна за ловце јер се тик уз њу налази велико ограђено ловиште, на 800 хектара, у којем има муфлона, јелена, дивокоза, срндаћа, дивљих свиња и мноштво ситне дивљачи. Према незваничним проценама од пре десет година, када су се Борани први пут обратили држави, дубашничка вила би доносила општинској каси годишње најмање три милиона долара.

Све до средине маја 2004. године, док новинари тамо нису први пут ушли, дубашничко здање било је недоступно јавности. Троспратно здање Слобине виле, како околно становништво ову грађевину најчешће и данас зове, дугачко 30, а широко 20 метара, има десетак великих луксузно уређених соба, више других одаја, помоћних зграда и базен. Вила има и подрум, као склониште од ваздушних напада. Изградили су је мајстори зајечарске „Тимокградње“, а грађена је, наводно, да би у случају агресије на ондашњу СФРЈ ту могла безбедно да се смести српска влада и да ту буде њено командно место.

Све до Милошевићевог пада, простор око ове грађевине чувале су и специјалне јединице војске и полиције. После 5. октобра 2000. године број чувара нагло је смањен. У Бору данас тврде да вила, у власништву МУП-а, одавно не прима високе државнике и важне госте. Борски градоначелник Небојша Виденовић рекао је недавно да је ова зграда сада осуђена на лагано пропадање. Надлежнима у Републици већ је саопштено да је једино решење да општина Бор преузме бригу о њој.

Према неким проценама, у борским туристичким објектима је заробљено више од сто милиона долара. Већ седам година, на пример, не ради хотел „Језеро“ на Борском језеру. Ван употребе је и тамошњи мотел „Металург“, баш као и аеродром у Бору и пословни центар „Капије Бора“, и мотел у Злоту, поред чувене Злотске пећине, а недовољно се користи и спортски центар „Младост“ у Бору, један од највећих и најлепших у Србији.

А на Црном врху, недалеко од Дубашнице, пре 11 година закатанчено је градилиште великог туристичког центра „Јелен-Хајат“, након што је у њега до тада уложено 55 милиона долара.

Ново руководство борске општине обратило се на адресе свих бивших градитеља и власника са захтевом да се започето и заврши, а напуштено активира. Ако се то догоди, посао би у туризму могло да добије још око две хиљаде Борана.

Стојан Тодоровић