Боље пролазимо, али рђаво стојимо

Србија пролази нешто боље од других земаља у комшилуку кроз године кризе по темпуекономскеактивности, расту извозаи стандарду, али је све то морала да плати високом стопом незапослености од 19 одсто. Руку на срце ми смо и пре криза с незапосленошћу од 14 процената имали тај проблем у односу на окружење јер су поједине балканске и друге земље раније ушле у транзицију и изашле из ње, упозорава сарадник билтена МАТ и заменик директора Републичког завода за статистику др Миладин Ковачевић, али суштина ствари остаје иста – како са што мање „губитака у сопственим редовима” дочекати опоравак јаких економија које ће нас све повући у нови развојни циклус.

Да за Србију „ђаво” и није баш тако црн указују искуства појединих земља, које су, углавном,успешно пребродилетранзицију, чак су и у ЕУ ушле,али бележе осетанпад економске активности,праћен малаксавањемстандарда,запослености и експлозијомспољног дуга (Мaђарска, Румунија, Хрватска...). Свеједноиз ког разлога – инертне буџетске илиспољнотрговинске неравнотеже. Најчешће због пада извоза.Неке земље имају кризу на свим нивоима –одфинансијске дореалне економије, као на примерЛетонијаили Мађарска.

(/slika2)У свему томе, напомиње др Ковачевић, без давања оцене оправданости захтева, синдикати, од просвете, полиције или здравства па редом, листом износе аргументео најнижој плати у региону које поткрепљујуподацимао номиналном износу просечне, минималне или неке друге мере изражене у еврима по интерном курсу. Заборавља сеили превиђа,каже, да је упоредивост стандарда и куповне моћи па и плата прерачунати на стандард паритета куповне моћи једино могућа ако сеследи рачун ЕУРОСТАТА (европске статистике) о паритету куповне моћи.

Из табеле се, каже наш саговорник, може видети да Србија не заостаје у зарадама по паритету куповне моћи у односу на непосредно окружење, макар и да се мерења ЕУРОСТАТ-а узму као као мање поуздана у балканском окружењу где су тржишне,ценовне и приходне неправилностидалеко већенего у стабилним и развијеним економијама.

Да све, ипак, није тако драматично промењено, упркос годинама кризе, чији се крај тек наслућује, сведочи и чињеница да се структура потрошње у Србији током кризе није знатно изменила. То, тврди др Ковачевић, најбоље показује Анкета о потрошњи домаћинстава.

(/slika3)Мада се структура потрошње није битније променила, јесу цене прехрамбених производа у Србији, баш као и у окружењу. Оне су и највећи генераторинфлације од 10,3 одсто 2010. То је најлошији резултату последњих деветгодина. Удео индустријско-прехрамбених производа у том расту био је 29,8 процената, док је учешће основнихпољопривредних артикалабило свега 7,5 одсто.Разлози су, између осталог, сматра др Ковачевић, у расту цена хране у глобалном окружењу,неадекватној пољопривредној политици и картелским структурама произвођача у земљи.

Због тога су, по оцени нашег саговорника, веома пожељни стратешки инвеститори, не само попут Фијата, Бенетона, Јуре или Панасоника, због запошљавања знатнијег броја људи, већ и великетрговинске компаније како би се уравнотежила понуда и цене, адомаћи произвођачи били подстакнути да развијају европске стандарде. Очекује се белгијски Делез да купи Делта макси. Можда је и то пут да дође добржих промена навика домаћих купаца.

Токомкризе најпре су цене прилагођавали трговински ланци,јер супривреда,како индустрија тако и трговина,па и послови с некретнинама,оптерећена спољним дугом. Зато јеочување промета у трговини у финансијској кризи био императив опстанка и одржања ликвидности. То је показало да сувелики трговински ланци флексибилнији на тржишту, иакокод насогромну улогу у снабдевању имају „зелене пијаце” и мале трговинске радње. Добро је, сматра др Ковачевић, штоњихов значај неће ускоро бити маргинализован.

Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

Слом индустрије

Незапосленост је последица, пре свега, слома индустрије у минулој деценији, као последицаразарања југословенског тржишта, ратног окружења, санкција међународне заједнице,израубованости технологије, подинвестирањадеведесетих и слома финансијског сектора. Промену на боље, по др Ковачевићу, нису донеле ни прве године новог миленијума. Сведоци смо веома споре реиндустријализације, због које није могло доћи до помака у запошљавању.

– Може се грубо констатовати да је индустријска производња у 2008 достигла текполовину учинака из 1989, а бруто домаћи производ 75 одсто из те исте године. Ипак,БДП Србије и у 2008. години, као највећи агрегат има индустрију саоко 22 процента учешћа. У земљама, које се граниче са нама нема ниједне економије која достиже тај обим и учешће индустријске производње, изузимајући можда Румунију.С другестране веома је важан успон прехрамбене индустрије,која је ослоњена је на значајне капацитете примарне пољопривредне производње, где је перспектива неограничена с обзиром на земљишне ресурсе и неискоришћене могућности наводњавања”, наглашава Ковачевић.