Дођите, ваш ауто је већ у Земуну

У вицевима и шалама исцртани су карактери житеља готово свих локалних средина у Србији. – Да ли је реч о реалним сликама или карикатурама тих особина„Децо моја, сине, ћерко, жено ту ли сте”, упита времешни Пироћанац који се растаје са животом.

„Ту смо сви”, одговорише они углас.

„Баш сви?”, поново ће он, иако једва говори.

„Ма сви!”, викнуше жељно очекујући читање тестамента.

Али отац узврати: „Па зашто онда гори светло у купатилу!?”

У вицевима и шалама исцртани су карактери житеља готово свих локалних средина у Србији. Да ли је реч о реалним сликама или карикатурама тих особина, мало је битно. Важно је да је то учинило да највећи страх сваке мајке буде да јој се млађа ћерка не уда за Пироћанца, а да старија случајно пред олтар не оде са Земунцем...

Јер, знате онај „земунски”: Како гласи слоган за туристичку агенцију у Земуну? „Дођите, ваш ауто је већ овде.”

Јер, док се разјасни да ли су Пироћанци енциклопедијски пример цицијаштва и да ли Земунци воле да кокетирају с криминалом, наћи ће она бољу прилику за своје мезимице.

Социолози кажу да теза да су вицеви огледало карактера неке средине није увек тачна. Шале, кажу, често могу да буду последица предрасуда, али признају да се дешава и да имају реално утемељење у појединим особинама житеља локалних заједнице. Али, како је реч о вицу, оне су, наравно, пренаглашене и преувеличане.

Па, да ли је гуштер крокодил којег су дали Пироћанцу да храни, да ли су Крушевљани и Крагујевчани геџе, Црногорци лењи, Босанци тврдоглави...

Користи ли Нишлија заиста само падеж и по уместо свих седам и капира ли Лала споро? Нико није имун. Зачас постане главни лик у вицу. Јер, док Београђани одавно збијају шале на рачун придошлих, Крушевљани исто то раде онима који се у овај град доселе из копаоничких села. За њих су сви они „Ђерекарци”...

Примера је напретек, а социолози имају објашњење. Проф. др Наталија Јовановић са Филозофског факултета у Нишу објашњава да постоје локални и национални карактери који су се веома дуго формирали и то под различитим утицајима.

– Уколико говоримо баш о Пироту или Врању, то су предели који су увек били на рубном делу наше државе, па и друштва. Зато су на предрасуде о њима утицале карактеристичне особине које су, на пример, Пироћанци некада формирали као би преживели. Јер, мора се признати да су они увек били угроженији од Београђана или Новосађана. Дугогодишње прилагођавање животу у оскудици утицало је на то да се формира став о локалном карактеру као штедљивом – објаснила је Јовановићева, додајући да постоје и други разлози за вицеве о становницима градова у унутрашњости.

– У друштвима попут наших, која нису много богата, рађају се зависти. Кад год нема изобиља, ту су супротности. И то није случај само код нас, већ тога има и код других народа. Логично је да се то потом претвори у виц јер је то један од вентила и одбрамбених механизама. Осим тога, шала може да укаже на проблем како би се у будућим генерацијама исправило оно што не ваља. Млади Пироћанци данас сигурно нису типични представници цицијашлука – истиче наша саговорница.

И социолог проф. др Ратко Божовић сматра да у таквим вицевима постоје стереотипи.

– Свако види себе у пинковизији, топлој и идеалној атмосфери и као противтежу у односу на друге. Односно, сматра да је бољи од њих. То је једна мала игра, чак и самопревара јер се у вицевима о Пироћанцима, Нишлијама, Црногорцима или Босанцима формира логика великих и малих. Често можете да чујете да неко каже „Ја сам рођени Београђанин”. Као да је то нешто због чега је он самим тим вреднији, битнији и значајнији од други. А за неког другог се онда тврди да је тврдица, глуп или лењ. Има у томе много неспоразума – каже Божовић.

Он додаје и да је неразумевање обострано и да се формирала и логика провинције која се, нажалост, сама одредила инфериорно.

– Због тога постоји велика ментална збрка о вредности једних и других и на томе настају вицеви о којима говоримо. Има ту превише предрасуда и стереотипа, неадекватне перцепције другога, а тиме и себе, јер увек таква шала носи погрешну поруку да смо ми бољи од онога на кога се виц односи – закључује Божовић.

Вицеви ипак, сматрају наши саговорници, омогућавају да се лакше носимо са „сивим облацима” који су нас покрили и дају алтернативу. На чему се заснивају обичном човеку мало је битно уколико му пружи забаву и освежи дан.

– Вицеви су вербални израз нечега што је социјални факат или нечега што је предрасуда. Сваки виц наглашава, истиче и преувеличава неку реалну или измишљени специфичност – закључује проф. др Наталија Јовановић.

Стефан Деспотовић