Шта ће садржати нови „пакет” ЕК

Упоредо са радом експертских мисија „на терену”, у седишту Европске комисије ишчитавају одговоре на Упитник које им је крајем јануара предала Србија. После ове дупле анализе, у Бриселу и Београду, за коју је, према проценама ЕК, потребно од четири до шест недеља, српској влади ће, највероватније, стићи додатна питања.

Када би се то могло догодити и шта ће нови пакет садржати? Ако се има у виду да је планирано да европски стручњаци овде окончају посао до 18. марта, може се закључити да нове испоруке нема до краја следећег месеца. Али, ако се узме у обзир да су Црногорцима, рецимо, прва додатна питања стигла само двадесетак дана од предаје одговора на упитник ЕК, није искључено ни да нови „пакет ” дође раније.

Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, сматра, међутим, да актуелни разговори са члановима мисије ЕК већ значе додатна питања, „само што се она непосредно постављају”.

Српски званичници укључени у послове евроинтеграција ипак верују да ће бити још питања са бриселске адресе. Не само због тога што је то била досадашња пракса у земљама у окружењу, већ и због тога што је земља у рекордном року од 45 дана одговорила на упитник, тако да ће Комисија у вези са неким питањем вероватно желети појашњења.

Судећи према неким ранијим спекулацијама у јавности, нова испорука односиће се на деликатна питања за Србију, попут сарадње Београда и Приштине, сарадње са Хашким трибуналом или питањем граница. Тодорић наглашава да се, ево, у време боравка мисије ЕК постављају питања у вези са реформом правосуђа, борбом против корупције, финансирања политичких партија, бланко оставкама, те да ће се на ове теме, вероватно, односити и питања која ће можда доћи из Брисела. „Тек ћемо видети потпитања за бланко оставке када се измени закон о избору народних посланика”, упозорава он.

Да правила кад је реч о садржају допунских питања, али и о року у којем се она шаљу, заправо, нема сведоче примери наших суседа. Црној Гори, која је данас кандидат за чланство у ЕУ, а која је почетком децембра 2009. године предала своје одговоре на питања ЕК, прва таква питања стигла су већ крајем истог месеца. Не кријући своје изненађење брзином којом је достављен први допунски сет, Гордана Ђуровић, тамошња министарка за европске интеграције, објаснила је тада како је у ишчитавању црногорских одговора, очигледно, најбржи био Директорат за унутрашње тржиште.

Да ли је осталим директоратима у Бриселу било потребно знатно више времена или су подробније „чешљали” црногорске одговоре, тек тој држави су, поред 2.200 основних питања и 21 допунског питања из области слободног протока капитала, у трећем наврату, почетком марта 2010. године, послата још 673 питања (на која су они одговорили за непуних месец и по дана).ЕК је тада тражила допунске информације и појашњења „на све одговоре из упитника, осим на одговоре из области безбедности хране, ветеринарске и фитосанитарне политике”. А, Ђуровић је тада оценила да се „од потенцијалних кандидата за чланство данас тражи много више” и да се то може назвати „као тренд придруживање плус”.

Примера ради, Хрватска и Македонија, које су ову фазу придруживања ЕУ прошле раније, добиле су накнадни пакет на своје упитнике само неколико седмица пре него што је ЕК израдила мишљење о њиховом захтеву за статус кандидата.

Хрватској, која је априла 2004. добила позитивно мишљење о свом захтеву за чланство, ЕК је у децембру 2003. и у јануару 2004. године упутила додатна 184 питања, а она су се, како су објашњавали тамошњи европосленици, односила на нејасне и двосмислене одговоре и била су распоређена подједнако у свим поглављима, слично као и у случају Црне Горе. Занимљиво је, међутим, да се једно од додатних питања односило на прихватање појма командне одговорности дефинисане Римским статутом и статутом Хашког трибунала.

Према изјави Радмиле Шекерински, председнице македонског савета за европске интеграције, црногорским медијима, Македонија, којој је одговоре на свој упитник од око 4000 питања предала у фебруару 2005, у јулу је добила још 92 питања. „То углавном нису била питања која се тичу неких неодговорених ствари, то су била питања о новим политичким догађајима и проблемима у Македонији до којих је дошло у међувремену”, тврдила је она, додајући да су, у ствари, та допунска питања била доказ да су први део посла квалитетно урадили.

Није, дакле, могућно прогнозирати како ће изгледати евентуално нова питања Србији. Оно што се засад зна јесте да би крајем јуна ЕК требало да почне израду мишљења о захтеву Србије за чланство у ЕУ. То, уједно, значи да до летњих одмора Србија мора да буде приправна за евентуално нове одговоре из Упитника.

Биљана Чпајак