Србија разговара: У сусрет кошаркашким изборима

У последњој години мандата Скупштине и руководства Кошаркашког савеза Србије на површину су изашли многи проблеми који су пре свега последица нестабилне финансијске ситуације у друштву, али постоје и одраније. Епилог је прекид сарадње са успешним селектором Душаном Ивковићем, још дубљи јаз међу клубовима и пад интересовања за кошарку у односу на остале спортове.

На последњој скупштинској седници усвојена је промена Статута КСС, ново руководство ће бити изабрано 18. априла, а сасвим је извесно да ће се у Кућу кошарке у Сазоновој улици уселити градоначелник Београда Драган Ђилас са својом екипом. Он ће имати далеко већа овлашћења, али и одговорност. За Ђиласа су глас дали сви водећи људи највећих клубова, легенде, али и актуелно руководство КСС.

О томе где се налази наша кошарка и шта нас очекује, разговарали смо са актуелним председником Драганом Капичићем и некадашњим првим човеком КСЈ Драгославом Ражнатовићем.

Капичић: Делегатски систем, Статут, клубаштво и изузетно тешка финансијска ситуација узрок су што није више урађено у претходне четири године, а у јавности на неки начин преовладава став да су за све криви Савез и његов председник. Апсолутно се не бих сложио с том констатацијом, јер је урађено много добрих ствари, а ниједан од поменутих проблема не би испливао на површину да нам је држава дала средства неопходна за живот. Дошао сам за председника после пет сушних година и шест месеци по усвајању Статута који је био апсолутно ограничавајући, а мој глас је био само један у ланцу одлучивања. Ниједну одлуку нисам могао да донесем и спроведем сам, а трудио сам се да укључим све релевантне факторе, од струке, клубова до финансијских.

У првој години освојили смо шест златних медаља на великим такмичењима млађих категорија, довели за селектора Славнића који је увео у репрезентацију девет дебитаната, а посао је наставио Ивковић. Формиран је шири и ужи стручни савет од најеминентнијих стручњака, затим освојена сребрна сениорска медаља у Пољској. Нажалост, сви ти резултати нису од државе вредновани на начин како кошарка заслужује, па смо дошли у ситуацију да више средстава из буџета добију одбојка и тенис. Нема врата на која нисам закуцао. Нисам тражио паре за себе већ за кошарку која је дала друштву пет пута више него што нам је враћено. Да се нико не увреди, али водити кошарку и одбојку и је исто као „Џенерал моторс” и „Заставу”.

Ражнатовић: По статуту, и овом и претходном, имао си право да сазовеш ванредну скупштину. Све ово што си рекао су елементи за њено сазивање. Четири године је прошло. Кошарка је изгубила на популарности. Одбојка је у великом успону у односу на нас. Причао сам с неким људима из унутрашњости који ми кажу да пре нису могли да се одбране од деце а сад једва могу да их скупе за кошарку. Да ли знаш колико је женских клубова регистровано на Новом Београду? Један! Један на пола милиона становника. Шта по том питању ради Стручни савет КСС? Да ли знаш где смо још изгубили? На утакмицама имамо по 200 гледалаца. То су елементи за ванредну скупштину. Затим систем такмичења.

Пре неки дан сам на телевизији гледао дерби Српске лиге и имао сам шта да видим: имао сам утисак да је у питању рукомет јер су сви играчи били изван линије за три поена а ниједан у рекету. Тиме струка треба да се бави. Нико неће да каже, али наш систем такмичења, наша лига, наша кошарка ништа не ваљају. На шта личи такмичење у коме је разлика међу тимовима 40 поена и више? То није такмичење, то су само комплекси. Нема нимало креације. На шта личи Стручни савет? Његово проширивање је бесмислица. Он има саветодавну улогу, да даје савете управном одбору у коме седе људи који нису квалификовани за струку.

Политика: Много се прашине подигло око Статута КСС и сад испада да ће укидањем делегатског система ствари доћи на своје место?(/Slika2)

Капичић: Чланови Управног одбора нису донели жутог динара, али то је последица система да људи који воде клубове чине и највише руководство и апсолутно су против радикалних промена и прелаз на мандатарски систем у коме би председник имао и велика овлашћења и одговорност. Зато и ову промену Статута и увођење полумандатарског сматрам великим успехом, а борио сам се из петних жила да прође и једва смо га изгласали.

Ражнатовић: Ја сам за мандатарски систем а колико видим, страх од таквог система је био више страх од Небојше Човића (члан Извршног и Управног одбора КСС – прим. аут.). Свеједно, и кад је полумандатарски систем, увек ће бити неки делегат из региона кога ће да контролише неко из Београда. Нико неће власт да испусти. У Управном одбору седе председници и власници клубова који имају финансијске проблеме. Па како они да решавају исте такве проблеме у Савезу? Погледај какав нам је регистрациони правилник… Зато цела Србија ради за три-четири клуба и сав квалитет иде тамо. Опет ти кажем: после прве године свог мандата требало је да сазовеш ванредну скупштину, јер било је јасно да Савез не може да функционише.

Капичић: Било је много случајева где сам ја био највећи губитник, да смо седели и по седам сати, а да нису могли да се сложе два човека који воде два клуба. Имали смо и случај да је Скупштина донела одлуку да се бране интереси наше кошарке у регионалној лиги, а тим поводом је у Београд дошао и директор Евролиге Бартомеу и на крају су представници клубова то оборили на састанку НЛБ лигаша.

Неповерење између људи који воде клубове је толико да све што се договоримо пада у воду, што је неколико пута са жаљењем констатовао и селектор Ивковић. У јеку кад се боримо за јаку домаћу лигу, исти људи који се за то залажу сада постављају питање формирања регионалне Б лиге из клупских интереса.

Ражнатовић: Кад помињеш неповерење и неке поремећене односе морам да подсетим на нешто. Увек је реч о људима. Кад је Лигу водио Радомир Шапер, зна се како је било. Вратимо се на његове принципе где је Раша имао апсолутну власт у удружењу лигаша и све је функционисало како треба. У оно време је био чувен тунел у Подгорици, али је Раша својим ауторитетом могао да се обрачуна и са организаторима и са судијама… А шта је сада са „случајем Вршац” (руководство Партизана пребило судију Јураса – прим. аут.)? Ништа!

Политика: Обојица се мање-више слажете да је главни проблем „клубаштво” (термин који означава владавину клубова над савезом) а ту се годинама ништа не мења?

Капичић: То и јесте највећи проблем и то се испољава око свих кључних питања. Ивковић, Вучинић и ја борили смо се на Извршном одбору Управног одбора КСС да се ограниче странци за домаћу лигу, сложили смо се као из топа. Желели смо, јер је то стратешко питање, да наши играчи добију предност у односу на странце. Онда устане високи представник једног клуба и каже: „Па добро, да ли сте ви нормални, па то не може да прође. Ја купујем странце да бих добио резултат, а тиме и средства за живот, а ви да ми одлучујете са слабим домаћим играчима”.

Ражнатовић: У врху КСС су представници најутицајнијих клубова. Не може цела Србија да ради за те клубове. Коју смо поруку послали младим играчима кад смо донели одлуку о четири странца? Ако Србија не може да произведе бољег плејмејкера од Џерелса, докле смо то онда стигли?

Политика: Пионири наше кошарке су одавно усвојили крилатицу „кошарка кошаркашима”, али сада се тражи спас у политичарима.

Капичић: Друштвена ситуација диктира да морамо у неку руку да скренемо с курса ког смо се годинама придржавали, „кошарка кошаркашима”. Апсолутно ћу подржати избор Драгана Ђиласа за председника јер знањем, енергијом, спортским ентузијазмом и друштвеним положајем може да допринесе стабилизацији кошарке, пре свега у домену финансија без којих нема стратешког развоја. Наравно, поздрављам уколико у свом тиму жели да види неког од асова, попут Бодироге, Ђорђевића...

Ражнатовић: То што Ђилас жели да уведе у Бодирогу у Савез јесте похвално. Ђиласу ће нови Статут КСС ићи наруку јер ће имати четири своја човека на кључним местима, а ти то ниси имао. Ти си, Капоња, „прегорео” за ове четири године. Кад је систем такав, поднесеш оставку или сазовеш ванредну скупштину. Матиран си због некаквих папира у Савезу. Вероватно си се разболео од силних нерешених питања. То је за мене чист мазохизам.

----------------------------------------------------------

Драгослав Ражнатовић (1941)

Утакмица у репрезентацији: 117 (96-21)

Олимпијске игре: Два учешћа, 18 утакмица, сребрна медаља, 56 поена

Светска првенства: Два учешћа, 18 утакмица, две сребрне медаље, 108 поена

Европска првенства: Три учешћа, 27 утакмица, сребрна и бронзана медаља, 145 поена

Драган Капичић (1948)

Утакмица у репрезентацији: 169 (140-29)

Олимпијске игре: Једно учешће, 9 утакмица, 79 поена

Светска првенства: Два учешћа, 13 утакмица, златна и сребрна медаља, 56 поена

Европска првенства: Четири учешћа, 30 утакмица, златна и сребрна медаља, 198 поена