Три континента, један бенд

За неколико година ово би могла да буде прича о остварењу америчког сна. За сада, реч је о таленту четворице младих људи којима је музика више од хобија, о прихватању културних разлика, о почетку новог живота хиљадама километара далеко од земље предака.

Прича почиње када се породица Брлек, родитељи са синовима од 20 и 18 година, пре једне деценије одселила у Америку. После родног Приједора и неколико година проведених у Сремској Митровици, отишли су у потрази за бољим животом, а путоказ ка Солт Лејк Ситију били су им блиски рођаци који су тај пут раније већ прешли. Осим студирања, синове из ове приче, старијег Велибора и млађег Ивана, занимала је и музика, па су заједно са рођаком Љубишом Мијатовићем направили бенд. Недостајала је једна карика – бубњар. Нашли су га у Корејцу Џошуи Сону када им је инструктор те квон доа рекао да има брата који се бави музиком. Џошуа је и једини члан групе са музичким образовањем, док је Велибор графички дизајнер, Иван економиста, а Љубиша је студирао комуникације.

Бенд је основан пре пет година и зове се Stereotype Inc. На питање какву музику свирају Велибор одговара да и они, као и већина музичара, воле да мисле како је то нешто другачије и оригинално, да имају свој стил који су крстили као incorporated, и који, како му и име каже, укључује и актуелне и старе стилове, поп, рок, фолк… Текстове, које углавном сам пише, описује као социољубавне. Наступају по локалним клубовима и фестивалима, а за лето планирају и свирке по Европи.

Састав није непознат ни љубитељима те врсте музике у Србији где су прошле године свирали на Бир фесту, Данима пива у Зрењанину, као и по клубовима у Београду и Новом Саду. Осим тога, наступали су у Босни и Херцеговинии Хрватској, а све то забележили су филмски. Видео снимке правили су сами, по сценарију који је, према Велибором признању, претрпео знатне промене у зависности од ситуације „на терену”. Филм који ће бити завршен до краја марта зваће се World Inc Tour и трајаће 45 или 60 минута.

„Снимали смо са намером да покажемо како музика прелази границе, да никоме није битно одакле неко долази. Можда ћемо њиме утицати на неку младу особу да, на пример, одустане од насиља и посвети се музици. Желимо да укажемо да увек постоји алтернатива. Емитоваћемо га на неким фестивалима по Америци, а за Србију за сада још не знам када би и где могао да буде приказан. У Америци ће, такође, тај филм бити промоција Србије, јер га правимо на такав начин да Американцима може да буде водич кроз забаву у Србији”, каже Велибор. 

Сви који желе да чују музику овог бенда могу од 4. марта са њиховог сајта да „скину” албум Incorporated.

----------------------------------------------------

Корејац у Србији као на Марсу

За Корејца Џошуу Сона, бубњара овог бенда, Србија је била потпуна непознаница, а његове утиске са прошлогодишњег боравка у нашој земљи препричава Велибор: „Џошуа је првих дана био као на Марсу, али се после прилагодио. Допала му се храна, пио је пиво и јео пљескавице, свидео му се стил живота и највише отвореност према странцима. Пошто Американци немају представу о томе шта други народи знају о њима и о томе да говоре стране језике, он није могао да верује да свако кога је овде срео зна макар пет речи енглеског. То сада често препричава у Америци”.