Tri kontinenta, jedan bend

Za nekoliko godina ovo bi mogla da bude priča o ostvarenju američkog sna. Za sada, reč je o talentu četvorice mladih ljudi kojima je muzika više od hobija, o prihvatanju kulturnih razlika, o početku novog života hiljadama kilometara daleko od zemlje predaka.

Priča počinje kada se porodica Brlek, roditelji sa sinovima od 20 i 18 godina, pre jedne decenije odselila u Ameriku. Posle rodnog Prijedora i nekoliko godina provedenih u Sremskoj Mitrovici, otišli su u potrazi za boljim životom, a putokaz ka Solt Lejk Sitiju bili su im bliski rođaci koji su taj put ranije već prešli. Osim studiranja, sinove iz ove priče, starijeg Velibora i mlađeg Ivana, zanimala je i muzika, pa su zajedno sa rođakom Ljubišom Mijatovićem napravili bend. Nedostajala je jedna karika – bubnjar. Našli su ga u Korejcu Džošui Sonu kada im je instruktor te kvon doa rekao da ima brata koji se bavi muzikom. Džošua je i jedini član grupe sa muzičkim obrazovanjem, dok je Velibor grafički dizajner, Ivan ekonomista, a Ljubiša je studirao komunikacije.

Bend je osnovan pre pet godina i zove se Stereotype Inc. Na pitanje kakvu muziku sviraju Velibor odgovara da i oni, kao i većina muzičara, vole da misle kako je to nešto drugačije i originalno, da imaju svoj stil koji su krstili kao incorporated, i koji, kako mu i ime kaže, uključuje i aktuelne i stare stilove, pop, rok, folk… Tekstove, koje uglavnom sam piše, opisuje kao socioljubavne. Nastupaju po lokalnim klubovima i festivalima, a za leto planiraju i svirke po Evropi.

Sastav nije nepoznat ni ljubiteljima te vrste muzike u Srbiji gde su prošle godine svirali na Bir festu, Danima piva u Zrenjaninu, kao i po klubovima u Beogradu i Novom Sadu. Osim toga, nastupali su u Bosni i Hercegovinii Hrvatskoj, a sve to zabeležili su filmski. Video snimke pravili su sami, po scenariju koji je, prema Veliborom priznanju, pretrpeo znatne promene u zavisnosti od situacije „na terenu”. Film koji će biti završen do kraja marta zvaće se World Inc Tour i trajaće 45 ili 60 minuta.

„Snimali smo sa namerom da pokažemo kako muzika prelazi granice, da nikome nije bitno odakle neko dolazi. Možda ćemo njime uticati na neku mladu osobu da, na primer, odustane od nasilja i posveti se muzici. Želimo da ukažemo da uvek postoji alternativa. Emitovaćemo ga na nekim festivalima po Americi, a za Srbiju za sada još ne znam kada bi i gde mogao da bude prikazan. U Americi će, takođe, taj film biti promocija Srbije, jer ga pravimo na takav način da Amerikancima može da bude vodič kroz zabavu u Srbiji”, kaže Velibor. 

Svi koji žele da čuju muziku ovog benda mogu od 4. marta sa njihovog sajta da „skinu” album Incorporated.

----------------------------------------------------

Korejac u Srbiji kao na Marsu

Za Korejca Džošuu Sona, bubnjara ovog benda, Srbija je bila potpuna nepoznanica, a njegove utiske sa prošlogodišnjeg boravka u našoj zemlji prepričava Velibor: „Džošua je prvih dana bio kao na Marsu, ali se posle prilagodio. Dopala mu se hrana, pio je pivo i jeo pljeskavice, svideo mu se stil života i najviše otvorenost prema strancima. Pošto Amerikanci nemaju predstavu o tome šta drugi narodi znaju o njima i o tome da govore strane jezike, on nije mogao da veruje da svako koga je ovde sreo zna makar pet reči engleskog. To sada često prepričava u Americi”.