Више о опстанку, мање о обећањима

Увођење вишепартизма у Србији обележено је применом већинског изборног система који је након првих колико-толико демократских избора Социјалистичкој партији донео двотрећинску већину. Тадашња демократска опозицијa усмерила је своју политичку борбу на обезбеђивање стварних демократских услова за вођење изборних кампања и избора,али и за увођење чистог пропорционалног изборног система. Главни аргумент у прилог томе била је тежњада се разбије изборни монопол владајуће странке успостављен већинским системом и обезбеди што адекватнијазаступљеност воље народа. Опозиција је успела у својим настојањима и сада имамо на делу пропорционални систем који по својим изборним резултатима неминовно доводи до коалиционих влада које су нестабилне и израз суреалногодносаснага на нашој политичкој сцени.Овакав начин конституисања изборне воље у први план доводи мање странке које имају тзв. коалициони капацитет или боље речено могућност сталног уцењивања већих коалиционих партнера. Зато су сада наше коалиционе владе пре свега израз изборном вољом одређеног и постигнутог политичког компромиса у коме се више води рачуна о њеномопстанку него о поштовању и остваривању политичких начела и изборних обећања странака које су се нашле у коалиционом загрљају. Није велико изненађење што су коалиционе владе по свом компромисном и често непринципијелном устројству готово идеалан политички терен за разгранавање бескрупулозне политичке трговине.

Сада већ можемо јасно видети икоја је била цена придобијања одређених странака у коалицију. У нашем политичком животу су изгубљене најзначајније тековине демократије,а то је поштовање елементарних моралних и грађанских норми и принципа. Да ли су коалиционе владе у протеклих десет година допринеле стабилности нашег политичког живота и промениле партитократску структуру владајућег политичког система?Напротив, оне су само још више учврстиле систем у коме се ствара чврст партијско-олигархијски систем и у коме се дешавају неочекивани али „политички реални” преокрети и лупинзи у којима се губи елементарна суштина политике– поштовање темељних политичких идеала и начела на којима је заснована одређена политичка и социјална организација друштва. Коалиционе владе се могу посматрати и као политички бракови из нужде у којима се губе они основни принципи на којима се коалиција и заснива јер одржавање успостављеног реалног политичкогпартнерства постаје само себи циљ.

Србији је више него икада потребна стабилност и функционисање институција али очигледно је да овако структурисане партитократске коалицијенемају политички капацитет да трајније стабилизују демократски систем. Напротив, оне само додатно разарају демократски потенцијал друштва и зато није неочекивано да се све чешће може чути залагање за укрупњавање политичке сцене и стварање великих двопартијских коалиција. Међутим, политичка судбина Србије и даље ће бити везаназа формирање коалиционих влада јер ће и воља бирача бити обликована пропорционалним – вероватно персонализованим-изборним системом који неминовно доводи, након обављених избора,до отварања политичке пијаце на којој су могуће и најнеочекиваније политичко-комерцијалне комбинације.Само је питање колико ће странака учествовати у овом реалном политичком игроказу.

Политичко искуство нашег вишестраначја је показало да су нестале демаркационе линије које су профилисале овдашњу страначку сцену. Начин како су стваране наше коалиционе владе јепоказаода и даље функционише универзални политички алиби о неопходности уважавања односа реалних политичких снага.Тако је Србија у протеклих десет година описала пуни круг, од владајуће странке са двотрећинском већином у парламенту,до стожерне странке у данашњој актуелној проевропској владајућој коалицији која је често принуђена да прави компромисе на рачун своје спремности и способности да спроводи стварне и темељне промене удруштву. Зато деловање коалиционих влада често личи на трке људи којима су везане ноге, зато њихово кретање више личи на пузање него на слободан и одлучан ход. Коалиционе владе ће још дуго бити израз наше реалне политике, а само ће се смањивати број коалиционих партнера, све док се не створе услови за тзв. велике коалиције. Нама је данас пре свега потребно да имамо на делу политику ослобођену компромисерства, политичке трговине, партитократије, политикукоја ће се издићи изнад партијских интереса и бити окренута пре свега спровођењу општих друштвених и социјалних интереса.

 *Публициста