Обрачун посланика око оружја и муниције

Ограничење поседовања броја комада муниције на стотину власницима легалног оружја за личну безбедност било је јуче предмет оштре полемике у Скупштини Србије током расправе у појединостима о Предлогу закона о оружју и муницији. Опозиционари су амандманима тражили повећање броја комада муниције „макар на 500”, тврдећи да су законским решењем кажњени легални власници, јер је „то довољно само за два тренинга”. Министар правде Ненад Вујић одбацио је тврдње, наводећи да је закон усклађен с европским стандардима и да представници удружења, који су учествовали у изради закона, нису имали примедбе”.

Бранко Лукић (Ми снага народа) казао је да није јасно „зашто је број метака за оружје за личну безбедност ограничен на сто” и додао: „До сада је број метака на оружни лист био неограничен, а не постоји никаква безбедносна евиденција која би показала да је то проузроковало неке проблеме. Нејасно је зашто је број метака ограничен на сто годишње, не зна се да ли је било неке теренске провере. Ако, на пример, имате пиштољ за личну безбедност и пиштољ за спорт – за спорт можете да имате хиљаду метака – ако дође контрола, пошто су пиштољи истог калибра, могли би да установе да имате 900 комада метака више. Морала би се макар таква ситуација у закону појаснити. У следећем члану прописано је да се муниција мора чувати у сефу, одвојено од оружја. Дакле, потребна су два сефа. Уколико дође провалник, власник стана замолиће га да сачека док он не откључа сефове и спреми оружје. Дакле, не да је решење нелогично, него је небулозно, јер никакве користи од оружја за безбедност немате.”

Петар Бошковић (Срце) предложио је да се број метака повећа са 100 на 500, „до 2015. године смо имали ограничење на 500, а од 2015. нема ограничења”. Казао је: „Онај ко је икада пуцао из пиштоља зна да је на једном обичном гађању, само да бисте упуцали оружје, потребно 100 до 150 метака.”

Ивана Роквић (НПС), казала је: „Немамо проблем с делом члана који каже да се муниција за оружје за личну безбедност набавља само уз претходну сагласност надлежног органа. У реду је и да се у току годину дана изда само једном, али предложили смо да се број комада муниције повећа са 100 на 500. У последњих 30 година имали смо све рестриктивније законе, а у последњих 20 година одузимањем легалног оружја, број легалног је спао са милион и сто хиљада на 520.000 комада. Зашто улажемо амандман? Уколико се оружје не тренира, оно постаје бескорисно, власник оружја који не тренира више није чак ни безбедан и постаје опасност и за себе и за околину. Дакле, сто метака је довољно – и то зна свако ко је једном отишао да гађа – за два загревања, буквално за два тренинга и то само за загревање. Сваки спортиста ово може да вам потврди.”

Одговарајући на примедбе, министар правде Ненад Вујић је рекао: „Што се тиче одвојеног чувања оружја и муниције, јасно је наведено да може да постоји и један сеф, само у посебној прегради која је закључана унутар тог истог сефа. Што се тиче броја комада муниције, садашњи број је сто комада, а током израде овог закона удружења која су учествовала нису имала никакву врсту приговора на овај број, то се види из записника са седница радне групе. Што се тиче дела везаног за легално и илегално оружје, закон регулише легално поседовање оружја и муниције и све што није у склопу овог закона потпада под Кривични законик. Зато паралелно са законом о оружју и муницији усвајамо и измене Кривичног законика које боље регулишу ову материју. Исто тако је на трагу оштрије казнене политике за било какво илегално поседовање оружја и муниције. Тако да је јасно опредељење Србије. Што се тиче тенденције закона, он прати ту тенденцију у Европи, а то је да је приступ дозволама за оружје нешто рестриктивнији. Наравно, органи имају дискреционо овлашћење да дозволу повуку, то је увек ствар процене, а закон предвиђа и процедуру уколико неко није задовољан том проценом. Исто тако, када говоримо о броју комада муниције, немојмо бркати нешто што је за спортско оружје и нешто што је за личну безбедност, то су две различите категорије. Закон је доста усаглашен и с оним што су спортска удружења и удружења ловаца изразила као мишљење.”

И већина осталих опозиционара је имала сличне амандмане, које су образлагали и на примерима, али држећи се материје којом се овај закон бави. Било је, међутим, и оних који су другачије дискутовали, као Мариника Тепић (ССП), која је говорила о родитељу неговатељу, РЕМ-у... Председница парламента Ана Брнабић више пута ју је упозорила да је начелна расправа завршена, да се расправља о амандманима на Предлог закона о оружју и муницији, Тепићева је одговарала да она има право да у оквиру свог времена има ширу опсервацију, „доћи ћу до закона”, Брнабићева јој је одговарала да је ово расправа о амандманима, „знате пословник, имате доста искуства”... Тепићева није одустајала, па јој Брнабићева није дозволила да настави.

Посланици су расправљали и о амандманима на измене Кривичног законика, а највише дискусија односило се на могућност увођења новог кривичног дела у вези с обуком малолетника за коришћење ватреног оружја и о пооштравању казнене политике за нелегално држање и ношење оружја.

Министар правде Ненад Вујић рекао је: „Став Владе је да казнена политика мора бити додатно пооштрена. То је закључак радних група формираних после трагедије у ’Рибникару’ и став Владе Србије. Истовремено, то је и тренд у Европској унији када је реч о нелегалном држању и ношењу оружја – подизање законског минимума и максимума, уз задржавање довољно широког распона који омогућава индивидуализацију казне у сваком конкретном случају.”

Урош Ђокић (НПС) рекао је да треба увести још једно кривично дело у вези са обуком малолетника за коришћење ватреног оружја. Навео је: „Разлози за подношење овог амандмана огледају се у потреби да се регулишу друштвене околности и у томе да је потребно да се регулише друштвено-правна опасност која је настала у периоду за нама, јер сетите се немилих догађаја и сцена које су се дешавале. Постоји потреба за појачаном кривичноправном заштитом деце која нису навршила 14 година живота, а када је реч о деци, превентивно дејство мора имати превагу.”

Ана Орег (ПСГ) рекла је да влада није јасно и одговорно уредила под којим условима малолетници могу да дођу у контакт с ватреним оружјем и да се обучавају за његово коришћење. Казала је: „Закон формално уводи забрану, а оставља огромну рупу. Малолетник од 14 година може да користи одређене врсте ватреног оружја ако је члан спортског стрељачког клуба, али се не тражи да је одређени период члан, да је регистровани такмичар, да заиста учествује на такмичењима, да има потврду националног савеза, нити да прође посебну здравствену, психолошку и безбедносну процену. Довољно је формално чланство у клубу.”

Министар Вујић је рекао да је Министарство правде доставило и у Бриселу се налази око 90 и више чланова Кривичног законика који треба да се мењају. Истакао је: „И јуче сам рекао да се предвиђа обучавање малолетног лица за коришћење ватреног оружја. Тако да је тај члан већ у процесу. Наравно, пошто је то део и европске агенде септембра месеца, ми смо и послали све ове измене Кривичног законика Европској комисији и чекамо одговор о усклађености код ЕК свих тих чланова, између осталог и овог јако битног, а то је обучавање малолетног лица за коришћење ватреног оружја. Министарство правде ни Влада Србије не чекају да добију мишљење за свих 90 чланова, него, чим се добије за одређени члан, долази се у Народну скупштину са предлогом измене.”

Посланици су почели расправу у појединостима о Предлогу закона о родитељу неговатељу, којим се први пут незапосленом родитељу детета са сметњама у развоју уводи накнада од 65.000 динара месечно, уз уплату доприноса за здравствено и пензионо осигурање. Као и у начелној и у расправи о амандманима на предложена решења, више је било речи о томе ко више брине о родитељима неговатељима него о конкретним решењима, уз много личних увреда на рачун, пре свега, ресорне министарке Милице Ђурђевић Стаменковски, коју је, између осталих, Татјана Пашић (ССП) оптужила да јој „уопште није стало до родитеља са децом са сметњама у развоју”, да јој је „важно само скупљање политичких поена, да није тако, обухватили би и запослене родитеље”. Пашићева је казала да је ништа „од ове Владе не чуди, ту може да седи било ко, па и Милица Ђурђевић Стаменковски, коју сада зову Милица издајица.” Председница парламента Ана Брнабић јој је рекла: „Ви сте на оваквом закону изабрали да говорите о томе каква је влада, да дајете политичке оцене, да упућујете личне увреде министарки и ништа више од тога, на оваквом закону. Не знам шта бих могла на то да вам кажем, све сте сами рекли.” Министарка је казала да на личне увреде неће да одговара и још једном је поновила да се ово питање први пут сад регулише, да су родитељи задовољни и да закон није једном заувек дат, „то ће се мењати”. Александар Југовић (АВ-СНС), који се јуче први пут у овом сазиву јавио за реч, казао је да је то учинио јер осећа потребу да поздрави доношење овог закона, „знам из личног искуства и из искуства својих пријатеља сапатника, колико је он важан, колико су задовољни, зато пуна подршка закону.”

Казна због вређања жена и полемика о томе шта је увреда

Посланик Бранко Лукић (Ми – снага народа) кажњен је опоменом због вређања жена, зато што је, говорећи о изменама Закона о оружју и муницији, рекао да „изгледа као да га је писала жена”. Лукић се касније извинио. Међутим, кратко и оштро, полемисали су Петар Бошковић (Срце), Александар Мирковић (СНС) и председница парламента Ана Брнабић о томе шта је увреда за жене, а поводом објаве председника странке Срце Здравка Поноша на „Иксу”, где је за новинарку ТВ Прва рекао да је „дошла са штајге”.

Лукић је, објашњавајући свој амандман, казао: „Верујте ми да ово као да је писао неко, не верујем да је то господин Одаловић (Вељко, в. д. државног секретара у МУП-у), пошто он има превише знања. Ово као да су писале жене, уз све дужно поштовање женама, које никада нису виделе...” Брнабићева га је прекинула, рекавши да не вређа жене, „не знам шта је ваш проблем са женама, али вам изричем опомену”. Лукић је казао да му није дозволила да заврши, па кренуо да објашњава: „Нисам мислио на жене које се баве спортом или су ловци. Али чињеница је да у МУП-у као референти углавном раде жене, које осећају одвратност према оружју, што је нормално. Али је то чињеница и зато сам направио ту дистинкцију...” Брнабићева га је упозорила да се врати на амандман, а не ко га је писао, иначе ће добити другу опомену. Лукић је одустао од даљег објашњавања шта је хтео да каже, а касније се јавио за реч само да би се извинио. Казао је: „Већ сам се извинио колегиницама Ивани Роквић и Славици Радовановић, извињавам се свим женама у парламенту и свим женама у Србији.” Брнабићева му је захвалила на извињењу.

Сасвим другачија је била ситуација са Петром Бошковићем, који је дискусију започео поруком за Сташу Стојановић (СНС), којој је, како је казао, хтео, још претходног дана, да захвали „за диван снимак који је објавила на својим мрежама”. Казао је: „Надам се да ћу, као официр и џентлмен, имати прилику да јој захвалим.” Реаговала је Брнабићева, рекавши: „Моја је обавеза да вам кажем да је, као официр и џентлмен, требало, пре свега, да осудите председника ваше странке зато што је новинарке називао проституткама. Ако сте официр, или џентлмен, или и једно и друго. Толико о џентлменству.”

Захваливши Брнабићевој на реакцији, реаговао је и Александар Мирковић (СНС): „Ако узмемо у обзир то да је претходно излагање дошло из редова људи који на бруталан начин на својим друштвеним мрежама вређају новинарке и госте у емисијама који им се не свиђају, уместо извињења, наставља се с вређањем. Морали сте (Брнабићева) да реагујете чим је рекао да, као официр и џентлмен, жели уживо да захвали Сташи Стојановић. Како вас није срамота, немате ви шта да прилазите Сташи Стојановић, да јој се лично захваљујете, поготово не лично. Ви бисте, да имате части, излагање започели извињењем свим женама које сте до сада извређали. Сташа, нажалост, није ту, али могли сте да кажете да ћете у име свих који седе око вас да упутите извињење због оне бруталне и монструозне кампање, којој је Сташа била изложена годинама уназад, срам вас било. Добро је да грађани виде да се они уместо кајања и извињења поносе морбидном кампањом против жена и данас овде.”

Бошковић није добио реплику, јер је Мирковић рекламирао повреду пословника, на шта се не може реплицирати, а кад је добио реч по амандману, казао је: „Хтео бих да вас замолим да преслушате моју изјаву и ако нађите реч увреде, не знам шта да вам кажем. При томе, ви сте и јуче били сведоци да се овде позива на самоубиство, то се, наравно не санкционише, али се зато санкционише поређење твитер налога са скупштинским говором.”

Брнабићева је прокоментарисала: „Твитер налог је јавни говор, председник ваше странке Србија Центар Срце је брутално увредио све жене, не само у Србији, све жене, а посебно новинарке и ви то нисте осудили. Дакле, ни официр, ни џентлмен, ни човек.” Бошковић јој је, у оквиру објашњења амандмана, рекао: „Ја сам од вас очекивао, с обзиром на искуство, да ћете сама уочити да је нарушавање пословника кад вређате странку и вођу странке, зато сам мислио да ћете ми дати реплику.” Брнабићева је одвратила: „Не знам шта бих вам рекла о том вређању, ја бих вам рекла да нисте осудили мизогине, сексистичке, одвратне увреде председника ваше странке за све жене, посебно за новинарке. Знам шта је председник ваше посланичке групе рекао за жене и новинарке, да су проститутке и да су дошле директно са штајге, а да ви нисте реаговали. Ето, то знам, то сам чула и позвала и УНС и НУНС и АНЕМ да реагују. Нажалост, ни УНС, ни НУНС, ни АНЕМ још нису реаговали и стали у заштиту новинарки.” Бошковић је казао: „Претерујете. Перцепције су различите, мислим проститутка, поведите рачуна.” Брнабићева је одвратила: „Ово је вама перцепција-необријана и неокупана, долази са штајге, то је вама прихватљиво. У реду је да знам да је то ниво разговора који је вама прихватљив, зато што сте рекли, па шта дошла је са штајге. Замислите да нечијој сестри, мајци кажете: ’Е, дошла си са штајге’ и ви то релативизујете. Чекајте, бре, људи, докле ћете да се укопавате? Био би, чини ми се, нешто бољи став да коначно осудите.” На добацивање из клупа да не „пише проститутка”, Брнабићева је рекла: „Не пише, јел’ тако, читава посланичка група стоји иза овога? Добро је да жене и новинарке то знају.”